АНЂЕЛКОВИЋ-КАЈАФА Миливоје 20. VI 1868 — 6. II 1940.

АНЂЕЛКОВИЋ-КАЈАФА Миливоје (Београд, 20. VI 1868 — 6. II 1940), српски пуковник. Нижу и Вишу школу Војне академије завршио је у Београду. Учествовао је у мајском преврату 1903. У првом балканском рату 1912—13. командовао је Јаворском бригадом која је ослободила Сјеницу, Пријепоље и Пљевља. У другом балканском рату 1913. био је командант Осоговачког одреда који се истакао у борбама на Говедарнику.

После рата постављен је за команданта дивизијске области. У I СР командовао је Дунавском дивизијом I, с којом је 1914. својом иницијативом преузео одбрану Београда . У офанзиви 1. армије 1914. у Срему са истом дивизијом одбацио је аустроугарску 7. дивизију и заузео Купиново, Бољевце и Нову Пазову. У бици на Дрини истакао се успешним нападом у десни бок аустроугарске 6. армије на Соколској планини, изведеним 16—17. и 19—22. IX 1914. на Мачковом камену. У колубарској бици, по избијању на гребен Сувобора, својом иницијативом продужио је гоњење разбијеног 16. корпуса, код Мионице избио у позадину 15. корпуса и ослободио Ваљево. За успешно командовање дивизијом одликован је 31. V 1915. Карађорђевом звездом с мачевима III степена. У августу 1916. на Солунском фронту, западно од Островско’г језера, Дунавска дивизија је под његовом командом прерано прешла у напад против надмоћних бугарских снага и претрпела неуспех уз тешке губитке, због чега је А. смењен. Као припадник организације Уједињење или смрт пензионисан је 20. VII 1917.

Материјали преузети из 
„Војне Енциклопедије“ 
– Друго издање,
Београд 1970