АРЧИБАЛДУ РАЈСУ

Пуковник Љубомир Марковић

Пријатељу Срба из најтежих дана,
доктору Родолфу Арчибалду Рајсу,
из захвалности ова песма написана,
борцу за истину по лику и делу.

На позив Срба дошо“ из Лозане,
о злочинима Аустро-Угара упознао свет,
учинио да заувек истина остане,
да злочинац остане презрен и проклет.

Сурдулица, Мачва и Подриње,
и данас за својима јаучу и цвиле,
Рајс вечито злочинце проклиње,
да се драме и трагедије не би поновиле.

Осмога августа сваке године,
окупљамо се око Рајсовог споменика,
да чујемо сведока зла и горчине,
и поздравимо пријатеља и праведника.

Ликом и делом зближио је Швајцарску и Србију,
филантропијом и етиком задужио свет,
оставио нам савете као амајлију,
у Србији остао срећом и надом занет.

Славни преци му одаше највеће признање,
потомци га славе због лика и дела,
саветима „Чујте Срби“ даде нам на знање,
да је Србија само у слози сигурна и цела.

У своје име и име предака,
потомци се славном Рајсу куну,
да ће Србија бити достојна и јака,
и Рајсово срце ценити ко“ круну.

ПС: Професор из Лозане у Швајцарској др Арчибалд Рајс, на позив Српске Владе 1914.године, преко Рима и Солуна, долазиу Ниш и на захтев председника Владе Николе Пашића иде у Мачву и Подриње, одакле обавештава цео свет о злочинима Аустро-Угара. Остаје у Србији и после краћег боравка у Швајцарској где је много учинио за помоћ деци Србије. Делио је судбину Српске војске и народа 1915.године, прешао Албанију, био сведок догађаја на Крфу и на Солунском фронту и после пробоја Солунског фронта дошао поново у Србију да у њој вечно остане. У својој књизи“Споменица“ оставио је истину о злочину Бугара у Сурдулици, саградио је у Топчидеру вилу „Добро Поље“ у којој је умро од увреде министра Капетановића. Почива на Топчидерском гробљу а живи са нама потомцима у споменицима и сећањима.