Обележена годишњица одбране Београда 1915.

Данас 7. октобра је обележена годишњица тешких борби за одбрану Београда у Аустроугарској офанзиви која је започела 6. октобра 1915. године. Ова офанзива је уследила након победа српске војске у Церској и Колубарској битци. У овим борбама које су трајале све до 15. октобра 1915. године непријатељ је изгубио око 10.000 војника док су српске снаге имале око 4.000 погинулих.

Као и претходних година, и ове године обележевање годишњице одбране Београда организовале су Републичка организација и Општинска организација Стари град – „Мајор Драгутин Гавриловић“, Савеза удружења потомака ратника Србије 1912. – 1920. под руководством генералног секретара Милене Харамбашић и председника ГО Ивана Стратимировића.

Обележавање годишњице ових борби на територији града Београда је традиционално реализовано полагањем венаца на Спомен коструницу одлободиоцима и гроб мајору Драгутину Гавриловићу на Новом Гробљу у Београду, потом на спомен обележју на Дунаву испод Калемегдана и гробнице браниоцима Београда на Калемегдану код цркве Ружице.

Венце су положили представници Скупштине града Београда, Савеза удружења потомака ратника 1912. – 1920. године, Прве београдске гимназије, 6. личке дивизије, Удружења посебних јединица полиције.

На спомен обележју на Дунаву одржана је и молитва за погинуле браниоце. Историјски говор мајора Драгутина Гавриловића је пред окупљенима изговорио ученик Прве Београдске гимназије, Слободан Исаковић:

„Војници! Јунаци!
Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!.“

Историјске податке о борбама за одбрану Београда припремио је и окупљенима је презентовао члан СУПРС из ОО Лазаревац, Зоран Антонијевић:

„ОДБРАНА БЕОГРАДА ОД 5-ТОГ ДО 16-ТОГ ОКТОБРА 1915.г.

Аустроугарска је после пораза у Колубарској бици, планирала нову офанзиву против Србије. У покушајима да пређу Саву и Дунав и освоје Београд који су годину дана свирепо бомбардовали, двадесетоструко моћнијем непријатељу, аустроугарским и немачким војницима, супротставили су се делови српске војске који су голим животима бранили град.

Ширина фронта који су браниле српске јединице је био 50 километара, и то између Винче и Остружнице, а по дубини до Торлака. Снага јединица које су чиниле одбрану Београда су се састојале од 20 батаљона пешадије, 2 ескадрона коњице и 77 топова различитих калибара. Те јединице су једва биле довољне да покрију ширину фронта, а резерве су биле малобројне.

Снаге које су нападале Београд су биле сачињене од Треће аустроугарске армије, као и 22. немачког корпуса. Трећа аустроугарска армија се састојала од 130 пешадијских батаљона, 136 артиљеријских батерија, 4 авионска одељења, као и од речне флотиле са 9 монитора и 20 других бродова. (око 100.000 војника и 700 топова).

Циљ аустроугарских јединица је био да пређу Дунав и Саву и заузму линију Кнежевац – Ритопек – Авала. Тиме би се навукле веће Српске јединице на ту линију, што би омогућило удар 11. немачке армије на железнички пут Београд – Софија. За то време, Бугарска армија би наступала према Нишу, и одсекла повлачење Српске војске ка Солуну.

У краткотрајним тренуцима предаха од борби, мајор Гавриловић је пред кафаном „Јасеница“ на Дорћолу (на углу Улице Мике Аласа и Улице цара Уроша), одржао говор војницима:

Јунаци!

Тачно у три часа непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.

Војници! Јунаци!
Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине.
Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.
Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину!
Живео Краљ! Живео Београд! — мајор Драгутин Гавриловић

(Говор је први пут објавио капетан Ђорђе Рош, који је тешко рањен у одбрани Београда као питомац 43. класе Ниже школе Војне академије).

Очајничка борба је трајала три дана, при чему су браниоци морали прво да се повуку у Душанову улицу, а затим у Васину. У исто време, браниоци су потиснути са Аде Циганлије и Бановог брда, одакле су се повукли ка Звездари и данашњем Правном факултету. Када су немачке јединице заузеле Дедиње, браниоци су се повукли на Авалу, а након тога на линију Брестовик-Парцански висови. У том тренутку је Бугарска напала Србију (15.окт.), и због тога је Моравска дивизија другог позива пребачена на тај фронт. Тиме су 16-тог октобра окончане борбе око Београда 1915. године.

И поред губитака, браниоци Београда уживали су поштовање чак и од стране непријатељске војске. О томе најбоље сведочи И поред губитака, браниоци Београда уживали су поштовање чак и од стране непријатељске војске. О томе најбоље сведочи подизање споменика херојима одбране Београда на Кошутњаку од стране немачког фелдмаршала Макензена након заузимања града у октобру 1915. на којем пише ОВДЕ ПОЧИВАЈУ СРПСКИ ЈУНАЦИ. Само на локалитету Кошутњака њих 39 зауставили 200 непријатељских војника.

СЕТИМО СЕ СВИХ ТИХ НАШИХ ХЕРОЈСКИХ ЖРТАВА И НЕ ЗАБОРАВИМО ДА СЕ НАШ ЛЕПИ, ВЕЛИКИ И МОДЕРНИ БЕОГРАД, САЗИДАО НА НЕОБЕЛЕЖЕНИМ ГРОБОВИМА ЊИХОВИМ. БУДИМО ДОСТОЈНИ ЊИХОВЕ СВЕТЕ УСПОМЕНЕ. НЕДАЈМО ДА НАС СЕНИ ВИТЕШКИХ БРАНИЛАЦА БЕОГРАДА ПРОКУНУ И КАЖУ: „ЗАШТО ВИ НИСТЕ ВЕЛИКИ У МИРУ КАО ШТО СМО МИ БИЛИ ВЕЛИКИ У РАТУ?”

НЕКА ЈЕ СЛАВА И ХВАЛА ХРАБРИМ БРАНИОЦИМА НАШЕГ БЕОГРАДА!!!“

Након ових обраћања присутнима, хор Прве београдске гиимназије извео је кратак програм традиционалних песама уз учешће целог хора, солисте хора и пратњу на хармоници.