Положени венци на споменик Сердара Јанка Вукотића и пуковника Миливоја Анђелковића Кајафе

Хладно време и ледена киша нису спречили педесетак чланова Савеза потомака ратника Србије 1912-1920., Удружења добровољаца и Субнора да положе цвеће на гробницу сердар Јанка Вукотића, на Новом гробљу у Београду и тако одају почаст братским прецима.

На данашњи дан 4. фебруара 1927. завршио се овоземаљски живот великог српског јунака команданта Санџачке војске Краљевине Црне Горе. Сердар Јанко Вукотић се преселио се у вечност као грандиозна личност српске историје и великан Краљевине Црне Горе. Слава и хвала њему, његовим храбрим ратницима и његовој кћери Василији која га је као ратник пратила. Кћи Василија је у Балканским ратовима била болничарка, а у битци код Мојковца ратник поред свог оца.

Присутнима је о значају битке код Мојковца говорио председник Савеза потомака ратника Србије 1912. – 1920. Јуначких шест хиљада ратника Краљевине Црне Горе разбили су двадесет хиљада Аустроугара. Тиме је омогућено повлачење српске војске на јадранску обалу и опоравак на Крфу, а након тога победоносни јуриш у ослобођење Отаџбине. Да не беше крвавог Божића код Мојковца не би било ни васкрса на Кајмакчалану.

Полагањем цвећа на гробницу пуковника Миливоја Анђелковића Кајафе одата је пошта овом великом српском јунаку чије име носи Општинска организација Савеѕа потомака ратника 1912. – 1920. на Звездари.

Краћи говор одржао је господин Васо, председник општинске организације на Звездари.