Обележавање дана ослобођења Новог Сада 1918. године

.
Пише: потпредседник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. Проф.хаџи Сретен Цветојевић Цвеле

Да не заборавимо али и због наших новосађана чланова САВЕЗА и свих чланова групе „ПОТОМЦИ 1912-1920“ подсетимо, 9.новембра 1918, године, ослобођен НОВИ САД. Без људских жртава и без материјалног разарања, преко моста на Дунаву из правца Петроварадина умарширала је СРПСКА ВОЈСКА (коњички ескадрон Дунавске дивизије из састава Прве српске армије) под командом мајора ВОЈИСЛАВА БУГАРСКОГ.

У сусрет им је изашло 400 српских коњаника у наредним ношњама и под српском заставом, а под вођством члана УО МАТИЦЕ СРПСКЕ госп. САВОМ СТОЈКОВИЋЕМ као званичним изаслаником СРПСКОГ НАРОДНОГ ОДБОРА НОВОГ САДА.
Подсетимо да је уласку српске војске у Нови Сад, претходио УЛТИМАТУМ који је српски Народни одбор упутио команданту немачке војске, да до 8.новембра у 06.часова ујутру напусте Нови Сад. Српске страже су у току ноћи 8/9. новембар заузеле све важније пунктове у граду, а у јутарњим часовима и званично од мађарских власти преузели МАГИСТРАТ и власт у граду.
Власт је наравно представљао већ раније формирани СРПСКИ НАРОДНИ ОДБОР на челу са председником госп. ЈАШОМ ТОМИЋЕМ, потпредседницима АРКАДИЈЕМ ВАРАЂАНИНОМ и Др. ИГЊАТОМ ПАВЛЕСОМ. Секретар је био Мило Ђорђевић, заменик Др. Милан Петровић и благајник Лаза Милосављевић.
Ово су уједно били и челни људи који су одмах приступили припремама за организовање ВЕЛИКЕ СКУПШТИНЕ која је 25.новембра 1918. године, донела и формално-правну ОДЛУКУ о ПРИСАЈЕДИЊЕЊУ Бачке, Баната и Барање краљевини Србији.
Нови Сад је након присаједињења постао и званично главни град ДУНАВСКЕ БАНОВИНЕ. Само у периоду од 1918.до 1933.године дуплиран је број становника у граду и изграђено је око 4.500 објеката. Навешћу као пример, једне од таквих, зграду Дунавске бановине (сада зграда покрајинске владе Војводине). И на крају да додам:
„Слава нашим славним прецима ДИВ ЈУНАЦИМА. ЖИВЕО НОВИ САД, ЖИВЕЛА СРБИЈА“.