Одбрана Сремских Карловаца и Српске Војводине 12. јуна 1848. године

Пише: Иван Стратимировић, председник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920.

Да ли неко зна, да ли се је неко сетио шта се је десило у рану зору 12. јуна у Сремским Карловцима.

Пре 177 година, 12. јуна по Новом календару у рану зору у 5 часова Сремски Карловци, тек основана Српска Војводина, Војводство Србија нападнуто је мађарским трупама регименте „Дон Мигуел“ из Петроварадина, под командом генерала Јаноша Храбовског. Председник Главног одбора, тада владе Српске Војводине, и главнокомандујући снагама српских добродољаца млади Ђорђе Стратимировић био је од пријатеља обавештен о нападу и распоредио малобројне и слабо наоружане српске снаге у одбрану Сремских Карловаца и Српске Војводине. Мађарски топови рушили су и палили куће у Сремским Карловцима, коњица и пешадија нападали српске снаге, али десило се нешта непојмљиво; Малобројни српски добровољци разбили су и протерали мађарске нападаче и извојевали фантастичну победу.

Сведоци и учесници, историчари и писци су описали тај догађај, храброст и велики успех Срба што су одбранили и сачували својуСрпску Војводину.

У породицци, код потомака вожда Ђорђа Стратимировића, преноси се прича о том величанственом догађају.

Прича се, да је тог јутра, тог кобног дана, било над Карловцима страшно невреме. Ниски облаци и магла покрили су бојиште, а јака киша је падала уз севање муња и пуцање громова. Ништа се није видело. Није се знало дал“ грувају мађарски топови или грме громови. Малобројни Срби сакривени од небеске кише и кише танади мађарских трупа чуче и чекају. У критичном тренутку вожд Ђорђе Стратимирвовић командује јуриш непостојећи српским четама. Команде су званичне, на немачком, како се је у царској војсци командовало. Срби вичу из петних жила, али се не померају. Одједном, у паници војска генерала Храбовског бежи, оставља топове и оружје и тражи спас у Петроварадинској тврђави. Ипак, једна група сељака из села Пивнице јоришала је науружана само мочугама на мађарске топове. Нажалост, тучени картечом, изгинули су. Преживела је јуначка девојка Милица.

Ова победа је спасла Сремске Карловце, Српску Војводину и српски народ и следеће победе у биткама Срба под командом вожда Ђорђа Стратимировића учврстиле су ову народну творевину. Успостављена је Српска Војводина ( Војводство Србија, Wojvodschaft Serbien), у оквиру Аусроугарске монархије. Те победе су створиле темељ опстанка Срба и коначно 24. и 25. новембра 1918. године присаједињење Краљевини Србији.

Ти догађаји су несумњиво једни од назначајнијих за српску државву и српски народ.