Академија посвећена жртвама агресије НАТО

И ове године Савез потомака ратника Србије 1912-1920. у сарадњи са Градском општином Стари Град организовао је академију посвећену жртвама агресије НАТО на Савезну републику Југославију и крају
рата 10. јуна.

Ауторске стихове о Косову и Метохији, о страдалој деци говориле су Снежана Теодоропулос, књижевник и наше чланице Љиљана Бошковић и Љиљана Ђуић.

Представнику Градске општине Стари Град захвалили смо се на подршци и дугогодишњој успешној сарадњи.

ДЕЦА КОЈА НИСУ ДОЧЕКАЛА ЈУТРО

Нису они знали шта је политика,
ни зашто небо одједном гори.
Знали су само мајчин загрљај,
играчку, школу и осмех у зори.

А онда су дошли дани сирена,
дани када се земља тресла од бола.
И уместо песме пред крај пролећа,
на Србију паде сенка пепела и олова.

Деца су ћутке гледала одрасле,
тражећи у њиховим очима спас.
Док су над градовима смрти кружиле
хладне машине што не познају глас.

Ко ће избројати прекинута детињства?
Ко ће вратити неодсањане сне?
Ко ће објаснити маленом срцу
зашто се умире када дође пролеће?

У наручјима мајки остале су слике,
у очевим рукама тишина и прах.
А Србија и данас под небом памти
свако дечије име и сваки страх.

Јер нису гађали само мостове,
ни путеве, фабрике и дим.
Гађали су једно право детињство
и веру да ће свет остати миран и праведан свим.

Зато вечерас нека ћути мржња,
нека се чује само истина гола:
да је најтежи грех пред Богом и људима
када дете постане мета рата и бола.

И док Србија пали свеће сећања,
једна молитва кроз векове креће:
да се више никада над децом света
не понови небо које пада и сече.

Своју ауторску поему „Деца која нису дочекала јутро“ изговорила је Божица Велоусис.