Литургија у знак сећања на косовске јунаке

Сваке године о Видовдану окупе се чланови Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. у цркви Ружици, ратној цркви на литургији с после помена косовским јунацима положе цвеће код спомен костурнице браниоцима Београда испод куле Јакшића на Калемегдану.

Божица Велоусис је прочитала своју песму у српским јунацима Косовског боја.

ВИДОВДАНСКА ЗАКЛЕТВА
На Видовдан земља не говори тихо,
већ гласом предака што траје вековима,
док Косово стоји у народу скривено
као кандило међу олујама и громовима.
Ту нису пали само војници и цареви,
већ мисао да човек без части вене,
јер народ што заборави своје жртвенике
полако заборавља и самога себе.
Видовдан није дан освете и таме,
нити застава подигнута ради мржње,
то је завет да слобода нема цену
и да истина надживи све лажне судње.
Кад царство силе поклекне пред временом,
остаје оно што не може да сагори,
реч која брани достојанство народа
и срце које се за правду бори.
Зато још звоне косовски звоници
у сваком човеку што усправно хода,
јер није држава само граница земље,
него памћење, част и слобода.
И док се над светом смењују империје,
док историја мења законе и стране,
Видовдан нас учи да народ опстаје
само кад не прода своје ране.
Нек други мере моћ по злату и сили,
по трговима, војскама и престолу хладном,
ми ћемо по томе колико остадосмо људи
кад је било најтеже остати праведан.
Јер Србија није камен ни пролазна власт,
већ завет уткан у векове и претке,
а народ који уме да сачува душу
надживи и пораze и велике битке.

После помена и полагања цвећа чланови Савеза су продужили дружење код капеле Свете Петке.