ВИДОВДАНЕ СРПСКИ ДАНЕ

Са жарком жељом да и на Видовдан 2020.године, буде са члановима Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920.године, која су за само 7 година 1912-1918.године, два пута ослобађали Косово и Метохију, под много тежим условима, аутор песме као председник Савеза, није могао одолети жељи да традиционални и 2020.године положи ловоров венац пред спомеником Косовским Јунацима на Газиместану, али и жељи да се овом песмом заветује Видовдану, цару Лазару и славним прецима, да ће потомци славних предака, чувати и сачувати целовиту Отаџбину са Косовом и Метохијом, као нераздвојним делом Србије – Љубомир, Љубо Марковић

Видовдане, српски дане,
позлеђујеш и лечиш ране,
које нас боле.

У тебе се још кунемо,
да будемо и останемо,
оно што Срби воле.

То је Косово и Метохија,
целовита Отаџбина Србија,
док постојимо и живимо.

Колевка државе и нације,
за коју живе генерације,
Видовдане, теби се и дивимо.

Свесно за Отаџбину дао главу,
и стекао вечну славу,
Свети Цар Лазар.

Царе Лазаре живиш у нама,
и крв Твоја у нашим венама,
са животима је за Косово дар.

Преко шест милиона потомака,
наших бесмртних предака,
очуваће целовиту Отаџбину.

Видовдане, славни дане,
са Тобом мора и време да стане,
да одбранимо нашу судбину.

И ова песма нека опомиње,
поколење се заклиње,
Косово је било и остаће Србија.

Нека и будућност памти,
за Отаџбину се мора и живот дати,
истину ће потврдити и историја.