ЧЕТРНАЕСТ ГОДИНА ОД ПОГРОМА СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

ЗЛОЧИНИ БЕЗ КАЗНИ

Седамнаестог марта се навршило четрнаест година од погрома Срба 2004. на Косову и Метохији. Ти незабележени злочини пред лицем цивилизоване Европе, починиоци и терористи, и до дан-данас су остали без казне!? Тада је на основу извора Епархије рашко-призренске (ЕРП) убијено 19 људи, повређено око 1.000 а протерано око 4.000 становника КиМ, углавном Срба, 35 православних храмова и 800 кућа или потпуно уништено или оштећено, најчешће подметањем пожара. Неки објекти су додатно оштећени и демолирани. Поред цркава у манастирима Девич, Свети Архангели у Призрену, Ђаковици и на другим местима уништене су и десетине помоћних црквених зграда (парохијски домови, економске зграде и конаци), тако да укупан број уништених црквених зграда, износи близу стотину.

Епархија је тада саопштила да се уништавање ових светиња у мартовском погрому над Србима не може посматрати ван контекста потпуног уништења или оштећивања преко 140 православних светиња од доласка Мисије УН и Кфор-а у јуну 1999. године. Реч је о континуираном процесу систематског затирања свих трагова духовности и културе српског народа на просторима Косова и Метохије, а починиоци су били и остали исти. За само за један дан уништено је или оскрнављено 35 православних објеката, манастира, храмова и цркава. А починиоци, углавном некадашњи терористи, који су 1999. године ратовали против Срба, су остали неоткривени и без казне!?

Поводом 17. марта и Дана сећања на погром Срба на Косову и Метохији, а уз благослов Његове светости патријарха српског г. Иринеја у Парохијском дому храма Светог Саве на Врачару у Београду отворена је изложба „Да се не заборави“. Председник Републике Србије г. Александар Вучић је рекао у обраћају нацији да је погром над Србима 17. марта 2004. г. на Косову и Метохији био толико бруталан да је и сам ОЕБС био изненађен силином мржње, коју су шиптари испољили према дојучерашњим комшијама. Од 250.000 лица, која су напустила КиМ 1999. г. вратило се око 10.000, али многи су, због сталних провокација Албанаца, пљачке стоке и имовине и паљење кућа, морали поново да напусте своја огњишта.

У манастиру Грачаница владика рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење свештенства служио је парастос страдалима 17. марта 2004. г Парастос страдалим у мартовском погрому је служен и у Косовској МИтровици. Притом су положени венци и цвеће код спомен-плоче Боривоја Спасојевића и Јане Тучев, који су страдали у мартовском погрому. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић је у Београду у Спомен соби Удружења породица киднапованих и убијених лица на Косову и Метохији присуствовао обележавању четрнаесте годишњице страдања Срба на КиМ.

Колико је вредна српска културна баштина на Косову и Метохији најбољи је пример што се од седам споменика Србије, који су увшћени на листи под заштитом УНЕСЦО, чак четири налазе на КиМ, Пећка патријаршија, манастири Високи Дечани и Грачаница и храм Богородице Љевишке. Остала три споменика културе од изузетне важности под заштитом УНЕСЦО су још: Гамзиград (Ромулијана), манастир Студеница и Стари Рас (комплекс манастира Ђурђеви ступови и Сопоћани и црква светих апостола Петра и Павла). Многи православни верски објекти уништавани су од шиптарских терориста пре и током НАТО агресије 1999. године. Врхунац је био 17. март 2004. године. Српска православна црква на Косову и Метохији има преко хиљаду верских објеката. По томе је сваком човеку јасно да је Косово и Метохија срце Србије, ту су наши корени.

Ево и списак од 35 манастира и цркава Српске превославне цркве уништених у марту 2004. године по извору Епархије рашко-призренске из априла 2004. године:

ПРИЗРЕН:

Највише верских објекат је страдало у мартовском погрому 2004. године у Душановом и Урошевом царском граду, Призрену – десет!
1. Храм Богородице Љевишке (14. век), који је под заштитом УНЕСЦО, запаљен изнутра, фреске из периода од 12. до 14. века тешко оштећене, олтарски простор оскрнављен, Часна трпеза поломљена.

Албанци на КиМ упорно у свету годинама лобирају да их УНЕСЦО прими под своје окриље како би се старали о свим верским обњектима на КиМ, па, и о српским. А како би се „бринули“ о нашим, сакралним објектима, који имају непроцењиву уметничку и културну вредност најбоље су „показали“ 17. марта 2004. године. Верски и културни српски манастиири, храмови и цркве су у већини, а албански могу се набројати на прсте и углавном су новијег датума. Да су „прошли“ код УНЕСЦО за пар година на КиМ шиптари би затрли све што је српско на очиглед светске јавности. Зато се Србија грчевито бори да се такозвана „држава Косово“ не прими у УНЕСЦО јер нам је јасно како би завршила наша културна баштина на Косову и Метохији.

2. Храм Христа Спаса (14. век) запаљен.
3. Саборни храм Св. великомученика Георгија (1856.) спаљен и миниран.
4. Црква Св. Николаја (Тутићева црква, из 14. века) запаљена изнутра.
5. Црква Св. Георгија (Руновићева црква из 16. века) запаљена изнутра
6. Црква Св. Недеље (14. век, касније реконструисана) спаљена, Поткаљаја.
7. Црква Св. Пантелејмона (14. век, касније реконструисана), спаљена, Поткаљаја.
8. Црква Св. Козме и Дамјана (14. век, касније реконструисана), спаљена, Поткаљаја.
9. Црква Св. Недеље, Живињане, код Призрена, минирана (Извештај КФОР/УНМИК-а: 19. марта експлозија комплетно уништила православну цркву у селу Живињане).
10. Манастир Светих Архангела (14. век), опљачкан и спаљен у присуству немачких војника који га нису штитили. Богословија Св. Кирила и Методија (Извештај КФОР/УНМИК-а 17. март, православна богословија у центру града и три православне цркве запаљене). Запаљен Владичански двор у Призрену (Извештај Извештај КФОР/УНМИК-а 17. март). Поред двора запаљена је још једна црквена зграда у којој је живео црквењак.

ОРАХОВАЦ:

11. Црква Свете Недеље, (1852), Брњача, Ораховац 1852. (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март — Православна црква запаљена и уништена у селу Брњача). Према постојећим извештајима запаљен је и парохијски дом.

ЂАКОВИЦА:

12. Црква Успења Пресвете богородице (16—19. век), запаљена са старим и новим парохијским домом 17. марта, наредних дана сравњена са земљом. Саборна црква Свете Тројице и два звоника која нису срушена приликом минирања цркве у лето 1999. године 17. марта су сравњене са земљом. Потом су наредних дана Албанци систематски разнели остатке цркве и направили парк. Извештај КФОР/УНМИК-а 18. марта: Изгредници су уклањали остатке уништене православне цркве камионима и тракторима, око 5.000 Албанаца учествовали су у томе..
13. Црква Св. Лазара, Пискоте, код Ђаковице, оштећена 1999. и 2001. године, а 17. марта потпуно уништена са околним гробљем. Такође је руиниран и парохијски дом.
14. Црква Св. Илије код Бистражина, оштећена 1999. године и потпуно уништена 17. и 18. марта 2004. г. подметањем снажног експлозива.

СРБИЦА

15. Манастир Девич (15. век) спаљен до темеља, а гробница Св. Јоаникија Девичког отворена и оскрнављена, Албанци су у гробници наложили ватру. (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март поподне: 2.000 демонстраната су се окупли и кренули на манастир Девич, због чега је пет монахиња евакуисано. Демонстранти су запалили манастир). У манастиру је уништено око 20 разних помоћних манастирских зграда (конаци, складишта, штале, итд.).

ПЕЋ

16. Црква Св. Јована Претече (тзв. Митрополија, са парохијским домом и свештеничким становима), запаљена по изјави локалних међународних извора. Према расположивим фотографијама спољашња структура храма је била читава иако је унутрашњост потпуно руинирана. Приметни су трагови пожара.
17. Црква Пресвете Богородице, Бело Поље код Пећи, запаљена у лето 1999. године. Крајем 2003. године обновљена заједно са двадесетак повратничких домова. Тада је поново оштећена подметањем пожара, али спољашња структура храма и кров нису додатно оштећени. Поред цркве запаљен је и парохијски дом.
18. Црква Св. Претече у Пећкој Бањи, по изјави локалних међународних извора је запаљена и минирана.

УРОШЕВАЦ:

19. Саборни храм цара Уроша, Урошевац, (Извештај КФОР/УНМИК-а: 17. март — три ручне гранате бачене су на цркву, подметнут пожар први пут, најмање 19 војника КФОР-а и УНМИК полицајаца рањено у одбрани цркве, разорено градско гробље. (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март: 1.500 Албанаца уништили су све око себе – палили православну цркву у граду и пет српских кућа. Запаљена црква у селу Талиновце у 17,49 часова, пет Албанаца ухапшено). Структура храма је сачувана иако је унутрашњост великим делом оштећена од паљевине. Храм је морао бити затворен масивним металним вратима и био је под заштитом КФОР-а.
20. Црква Св. Илије, село Варош, црква уништена са локалним гробљем након што су је напустили војници КФОР-а..
21. Црква Св. Петра и Павла у Талиновцима, запаљена и уништено православно гробље..
22. Црква Пресвете Борородице у селу Совтовић, уништена заједно са православним гробљем..
Атински медији од 20. марта 2004. г. потврдили су да су три цркве поред Урошевца које су чували грчки војници остављене без заштите пред огромном масом наоружаних Албанаца и да било рањених грчких војника који су повређени у окршајима са наоружаним Албанцима.

КАМЕНИЦА:

23. Црква у Доњој Шипашници, Косовска Каменица. Православна црква у Каменици је каменована и поразбијана су стакла на прозорима. Неколико околних српских кућа је демолирано.

ШТИМЉЕ:

24. Црква Св. Архангела Михаила у Штимљу, саграђена 1920. (на брду изнад градића) запаљена (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март: Штимље — једна српска кућа и црква запаљени). Цркве је остала сачувана иако је унутрашњост додатно оштећена и иконе поразбијане. Звоник је запаљен још у јануару 2004. године.

ПРИШТИНА:

25. Црква Св. Николе (почетак 19. века) у Приштини (Извештај КФОР/УНМИК-а: 18. март — нападачи насрнули на стару православну цркву у насељу Теслиџе — отварана ватра из аутоматског оружја, пет српских породица и свештеник евакуисани од стране КФОР-а из старе цркве, повређен међународни полицајац у покушају да спасе стару цркву. Црква запаљена, а поред ње и канцеларија Хабитата и три УНМИК возила). Црква је спаљена са парохијским домом и у њој је изгорео вредни дуборезни иконостас, десетине икона и целокупна црквена архива. Ово је потврдио протојереј приштински Мирослав Попадић.

КОСОВО ПОЉЕ

26. Црква Св. Николе, запаљена унутра и оскрнављена, црква потиче из 1940, унутрашњост храма је потпуно демолирана.
27. Црква Св. Катарине у Бресју поред Косова Поља, проваљена, оскрнављена. Црква је раније била и опљачкана.

ВУЧИТРН

28. Црква Св. Илије, 19. век, црква је опљачкана и делимично уништена изнутра у јуну 1999. године, 17. марта је потпуно спаљена. (Извештај КФОР/УНМИК-а: Православна црква у граду Вучитрну запаљена). Такође је уништено и православно гробље поред цркве са парохијским домом и помоћним црквеним зградама.
29. Црква у Прилужју (Извештај Кфор/УНМИК-а од 19. марта 2004. г.: Православна црква у српском селу Прилужје запаљена).

ОБИЛИЋ:

30. Црква Св. Михаила у Обилићу, новосаграђени храм, Албанци наложили аутомобилске гуме у храму (Извештај КФОР/УНМИК-а: 18. март, Обилић, православна црква, бројне српске куће и станови запаљени). Спољашња структура цркве је остала сачувана, али је унутрашњост била оштећена од ватре и високе температуре.

КОСОВСКА МИТРОВИЦА:

31. Црква Св. Саве у јужној Митровици, паљена два пута заредом (Извештај КФОР/УНМИК-а — 18. март: Молотовљев коктел бачен у двориште православне цркве у јужној Митровици коју је чувао КФОР. Неколико оближњих кућа запаљено. Ватрогасци гасили пожар у кућама, али не и цркву која је тешко оштећена ватром). Поред цркве нападачи су запалили и свештенички дом који је био у црквеној порти.

ПОДУЈЕВО:

32. Црква Св. Андреја у Подујеву, саграђена 1929, уништена 18. марта. Чешки медији су тврдили да су чешки војници морали да напусте храм, који је уништен заједно са гробљем. Један официр потврдио је дубоко шокиран за „Прашке новости“ да су Албанци ископавали посмртне остатке Срба са гробља и разбацивали кости свуда унаоколо. (Извештај КФОР/УНМИК-а, 18. мар 2004. г. Православна црква запаљена у Подујеву). Према фотографијама, источни део храма Св. Андреја је миниран, а звоник потпуно уништен експлозивним средствима, као и зид који је окруживао цркву.

ИСТОК:

33. Црква Св. Петра и Павла у Истоку (Извештај Кфор/УНМИК-а: Исток — Православну цркву у граду оштетила јака експлозија)
34. Црква у селу Баја (18. март — Извештај Кфор/УНМИК-а: експлозија у православном храму у селу Баја)

ВИТИНА:

35. Црква у Витини оштећена гранатама 17. марта (према извештају Кфор/УНМИК-а: четири српске куће запаљене, православна црква тешко оштећена)

Терористи су покушали да униште још један сакрални споменик СПЦ под заштитом УНЕСЦО, манастир Високи Дечани. У ноћи 17. марта 2004. године око 22 сата у непосредну близину манастира Високи Дечани пало је шест минобацачких граната. Гранате нису направиле неку штету на манастиру али су изазвале бојазан монаха да тај напад није последњи. Органи реда пронашли су око манастира Високи Дечани делове од граната које су на српску православну светињу испалили Албанци у ноћи погрома над српским становништвом на Космету.

Злочин који су починили албански терористи на Косову и Метохији марта месеца 2004. године над Србима и културним благом СПЦ може се упоредити са оним зверствима, које су починили џихадисти. припадници такозване Исламске републике (ИСИС) у Сирији (Палмира, Мосул) рушећи познате античке споменике уписане у светску баштину под окриљем УНЕСЦО.

Зоран ЈАКШИЋ
Фотографије: архива Епархија РП