Чланови Савеза учествовали у обележавању годишњице предаје кључева српских градова и годишњици крунисања Душана Силног

Дани Београда су обележени 16. априла на месту где је 1867. године турски командант Али Риза паша на свечан начин и присуству турског гарнизона, српске војске и грађана симболично предао кључеве градова кнезу Михаилу Обреновићу. На Калемегданској тврђави завијорила је српска застава и тиме је означено ново време слободне Србије. Царски ферман, наредба султана Абдул Азиса Првог је документ којим се српским властима дају на чување градови: Београд, Смедерево, Ужице, Шабац, Соко и Фетислам, данас Кладово.
Турска војска је повучена свечано и у најбољем реду. Србија је коначно била слободна држава уз, наравно, гаранције великих сила.
Пригодним програмом град Београд обележава овај догађај који се збио 6. априла 1867. године по старом календару или 19. априла по новом. Први помен имена „Београда“ је био у писму папе Јована осмог бугарском Борису Михаилу првом на дан 16. априла 878. Од 2003. Скупштина града Београда је организатор ових свечаности. Раније је једино Савез потомака обележавао ове значајне догађаје.

Слободанка Беговић, Иван Стратимировић, Божица Велоусис у име Савеза и Александар Пуача испред Градске општине Стари Град положили су цвеће на споменик посвећен предаји кључева кнезу Михаилу Обреновићу

Неколико пригодних речи члановима нашег Савеза

Истог дана, у 11 часова у организацији Одбора за неговање традиција Владе Србије обележено је 860 година од крунисања Душана за цара свих Срба, Ромеја ( Грка) у Скопљу на Васкрс 1346. године.

Представници државе, министар за рад госпођа Милица Ђурђевић Стаменковски, представници Војске Србије, свештеници Српске православне цркве и чланови ветеранских удружења испред улаза у цркву Светог Марка са удружењем витезова и ансамблом Ренесанс.

Чланови Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. испред гробнице цара Душана Силног.

Цвеће на гробницу цара Стефана Уроша Четвртог Душана Немањића, Силног положили су Божица Велоусис, Иван Стратимировић, Слободанка Беговић и Драгољуб П Антић

Сећамо се, и не смемо да заборавимо, 16. априла и Васкрса 1944. године када је Београд и други српски градови крвнички бомбардован, према немачким изворима погинуло 4000 Београђана. На једној неексплодираној „пријатељској“ бомби писало је: „Sretan uskrs“.