„Војводи Путнику у част“ – трибина

У Дому ВС 25. 01. 2019. одржана је трибина „Војводи Путнику у част“ а поводом обележавања „Дана Војводе Путника“

Легендарни србски војсковођа, војвода Радомир Путник, који је дао немерљив допринос својом храброшћу и врхунским војним умећем у свим ратовима које је Србија водила у периоду 1876.-1916 .године, рођен је на данашњи дан у Крагујевцу 1847.године. Као један од најбољих у класи завршио је Војну академију у Београду 1866.године и из ње изашао са чином артиљеријског потпоручника. Већ у Србско-турским ратовима 1876.-1878. командовао је Ветерничким одредом и Рудничком бригадом у нашим победама на Јавору, Ђунису и Пироту, као и освајањем Ниша, Врања и Гњилана. У Србско-бугарском рату 1885. био је начелник штаба Дунавске дивизије а од 1890.године постаје помоћник начелника Главног генералштаба и предавач тактике на Вишој школи Војне академије. 1896.године пензионисан је због сумње да је сарађивао са Радикалном странком а након Мајског преврата 1903. бива постављен за начелника Главног генералштаба и Министра војске. У периоду 1906.-1908. спровео је велику реорганизацију и осавремењивање Србске војске, убрзано је припремајући за ратне изазове који су били на видику. Његове су енормне заслуге за подизање војне, стручне оспособљености србских официра и војника, за увођење официрских школа у све родове војске, за опремање војске модерним брзометним оружјем и тешком артиљеријом.

На његову иницијативу Србија је израдила правовремено ратне планове и прописала адекватне поступке мобилизације. У оба Балканска рата био је начелник штаба Врховне команде, када је сјајном стратегијом и тактичким решењима дао огроман допринос у победама над Турцима и Бугарима. За допринос у Кумановској бици, 20.октобра1912. унапређен је први у чин војводе. Био је беспрекорно рационалан и смирен командант, знао је да се не понесе у победи ни да се изгуби у поразу. Ореол легендарног стекао је победама на Церу и Колубари а тактичка решења примењена у Колубарској бици увела су га у ратне уџбенике. Био је и на челу повлачења Србске војске ка Крфу, вешто избегавајући бројне клопке постављене од Немаца, Аустроугара и Бугара. При тој голготи и Војвода је тешко оболео па је упућен на лечење у Француску. Нажалост, ту битку славни војвода Путник није успео да добије – умро је у Ници 1917.године. Његови посмртни остаци чувани су на Руском гробљу тог града, а пребачени су у Србију 1926. када је сахрањен уз највише државне почасти на Новом гробљу у Београду. На његовом гробу стоји натпис: „Радомиру Путнику захвална домовина“. Славни војсковођа одликован је многобројним, највишим домаћим и иностраним орденима а једна планина у Канади, после Првог светског рата, добила је назив по њему – Путник. Равногорски покрет из Калгарија и Србска заједница, која је у том граду бројала око 5000 људи, поставили су 2002.године, у подножју те планине велику плочу са текстом који указује на значај и величину Путниковог животног дела. Када је Војводу у болесничкој постељи 1915. посетио Арчибалд Рајс, поред осталог записао је: „Тај необични и умни старац и своју болесничку постељу претворио је у биро у коме је неуморно радио и дан и ноћ“.