БИТКА У ДОБРУЏИ

Пуковник, Љубомир Марковић

Немачка и Турска, и са њима Бугарска,
нападоше са бугарске стране.

Русија и Србија, и са њима Румунија,
Добруџу бране.

У септембру и октобру,
много заврши у одру,
у Добруџи оста заувек.

Прођоше дани и године,
сведоци судбине и истине,
на читав век.

Спомен-костурница код Међидије,
кости бранилаца крије,
испод огромне пирамиде.

Од Олтина језера до Монголије,

једна се срамота крије,

због којих се и Немци и Турци стиде.

Бој од Кокарџе до Али Беја,
Срба и Руса одисеја,
оста доказ љубави.

Поново враћена Тузла и Рашава,
наду и веру бранилаца спашава,
да их нараштај слави.

Одбрана Констанце и Међидије,
успомену на Савезнике грије,
вољу и снагу јача.

А Добруџа и данас цвили,

за свима што су животе изгубили,

и презире освајача.

И овом песмом подижем споменик,
као војник и савезник,
Русије, Србије и Румуније.

Да прича и приповеда,

да се правда победити не да,

сјајна поука историје!

15.07.2016.године

ПС: Поводом обележавања ШО.годишњице Битке у Добруџи 1916.године, аутор ове песме, као председник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920.године, организовао је трибину на тему „Битка у Добруџи 1916.године – искуства и поуке“, организова обележавање 100.годишњице овог историјског догађаја, са комеморацијом у Међидији, посетом и обиласком значајних историјских места и објеката у Румунији и Бугарској и написа ову песму, која је прочитана у Међидији, пред спомен-костурницом, 26.јула 1016.године.

Битка у Добруџи је почела у ноћи З1.августа-1.септембра 1916.године, нападом 2 немачке, једном бугарском и једном турском дивизијом, на 2 руске, једну српску и једну румунску дивизију. Водила се цео септембар и октобар 1916.године са променљивом ратном срећом.

Српска добровољачка дивизија, формирана у Одеси од добровољаца Срба, Хрвата, Словенаца и осталих из БиХ, са преко 18.000, имала је за два месеца 8539 избачених из борбе, од којих највише сада почивају у спомен-костурници у Међидији. Нека им је вечна слава и хвала!