Дан сећања – Јасеновац, Срем. Митровица, … – П. Лучић
Поштовани потомци,
данас нам је дан, када се сећамо и не смемо да заборавимо, злочине према нашој деци у логорима Јасеновац и С. Митровица. Данас нам је дан кад се сећамо и Лондонског уговора о коме смо јуче изнели свој став, као један од неких лоших наших поступака. данас нам је дан…,!!!???
Биће најбоље да се сви заједно, замислимо на речи ИСТОРИЈА.
Зашто…!?
… Ова волшебна реч, и њена слова, као да су написана чаробном оловком, и блеште неким чудним сјајем.Истовремено вас испуњавају, и стварају у вама неки чудан немир.
Ту знате, свако може пронаћи себе и своја интересовања. Колико смо спознали своју и туђу историју, а пре свега своју, желим да вам кажем кроз ову моју малу причу. И немојте ме прекидати, јер то нећете успети, баш као што ни моћни аустроугарски Маршал Кевеш, није успео да заустави мог деду и његове другове.
Наравно да знате, да знате да смо у 100 години престанка мобилизације и проглашења демобилизације славне српске војске, Великог рата.
Тешке године су задесиле Србију после већ поменутог потписаног Лондонског уговора, кога ми не потписасасмо. Много пута писали смо о њиховом јуначком држању свих тих година од 1914. па све до 1920. године.
Одужисмо се нашим претцима стварајући данас модерну, лепу и савремену Србију. СЛОБОДНУ СРБИЈУ…!!!
Памтимо сви речи Војводе Мишића у кључном моменту Великог рата, када пред ратницима повика: „Сви команданти, командири, и војници треба да буду прожети идејом, да од брзине продирања, зависи цео успех офанзиве…“, да би завршио речима: “ С непоколељивом вером и надом, јунаци напред у отаџбину…!“
Сећам се покојни деда ми је говорио, да је мој прадеда Павле, по коме сам ја добио име, да је прадеда одмах купио земљу на Руднику на јужној страни, да гледа на таковску долину према југу, одакле је журио кући са АСолунског фронта, не стајући 45 дана, својој драгој и својој деци, браћи и сестрама, а хвала богу било их је, шесторо укупно…!
Сигурно су то урадили и ваши прадедови и дедови, јел одакле нам оволико лепих кућа и вајата, овако лепи градови и овако лепа Србија.
Е морам да кажем ВЕЛИКО ХВАЛА..!!! – нашим претцима, јел да не беше њих…!!!???
Погледајте нам само лепи Београд…, па пет пута су га ударали у срце и душу сви могући злотвори. Пет пута је трпео зулуме и бомбе, претварао се у пепео и поново ницао. А мој деда а и отац је говорио а верујем и ваш: „Запамти сине, брио се твој чукундеда, прадеда, деда а и ја за ову груду, и прадеда и деда бух данима у рововима, па и ја сине. тада си био у мајчином стомаку, али ја сам морао ићи Србија је звала…!“
„…Али ти сине, ти данас учи и помогни мајци око сестара. Ја идем да радим. Ти сине и сутра учи, знања никад доста. Кад дође време иди на велике школе, да научиш велика знања, највећа..!“
Мој прадеда је давно отишао Богу, и деда…! – Кад одем на село изађем им на гробове, где им је душа па се много испричамо. Мој отац, зна, јел је жив, да му је и син ишао јел је звала Србија. То причам њима кад одем на гробље, тамо да их видим и да се испричамо. Моја фамилија је таква сви су били јел је звала Србија. Уверен сам и ви исто, јел не би нам била овако лепа Србија данас.
Из дана у дан учимо и све више знамо. Ево и ова пошаст данас, напала свим силама које има и оним невидљивим. И опет је Србија звала и сви се боримо и данас за Србију. не дамо је, а све своје људе враћамо, неке да спасемо неки да помогну. И опет имамо много оних у свету који желе да нам помогну и помажу. А ми смо као и увек у таквим момемнтима јаки, и јединствени, да јачи и јединственији и не можемо бити. А када знамо, када више знамо, бићемо јачи, лаше ће мо бранити и чувати Србију, а њих наше претке који нам све ово створише, никада нећемо и не смемо заборавити.
Зато данас није само дан сећања, данас је као и свих дана, дан за ИСТОРИЈУ ту волшебну реч, од које живе покољења, јел како то стално истиче и наш председник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920., господин, пуковник у пензији, професор Љубомир Марковић…, „народ који нема своју прошлост, нема ни будућност…!“
Наши су претци сви били хероји, створили су нам Србију, онда је дошао други рат и поново смо правили грешке. Ми потомци ратника сада чувајући њихова дела, негујући ИСТОРИЈУ коју говори живот, учећи и сазнавајући, образовањем, мудрошћу, јаким знањем, међусобним поштовањем и сталним сећањем на ИСТОРИЈУ истине, чувамо и развијамо нашу Србију.
У част сећања на страдалу српску децу у злочиначким логорима, и
У част предака који су се борили за Србију…!
ГрОрг потомака Београда,
26.04.2020. године