ДАН ПОБЕДЕ У КОЛУБАРСКОЈ БИЦИ 1914.ГОДИНИ

РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР САВЕЗА – председник – Љубомир Марковић, пуковник у пензији

Традиционално и ове године, 15. децембра, обележио се победоносни завршетак Колубарске битке 1914.године.

Делегација Савеза удружења потомака ратника 1912-1920.године и делегације осталих борачких и патриотских организација и удружења, положиле су венце-цвеће пред Споменик војводе Живојина Мишића на Сајмишту у 11.сати, одали пошту и изразили захвалност славним прецима, за победу и ослобођење Београда и Отаџбине пре 106.година.

Тога дана, 15. децембра 1914.године, цео свет је обавештен, да у Србији нема више аустро-угарских војника, осим заробљеника.

Био је то победоносни дан 1914.године, прве ратне године у Првом светском рату, у којој је Српска војска, уз подршку свога народа, из кога је црпила неизмерну снагу, извојевала у августу Церску битку и победу, прву победу Србије и Савезника у Првом светском рату.

После офанзиве Српске војске иу Срем, са форсирањем реке Саве, пружена је помоћ савезницима, Француској, која је била угрожена избијањем Немаца на реку Марну и Русији, која је изгубила битку код Таненберга.

На молбу и захтев Савезника, Српска војска је спречила офанзивом да, групација Аустро-Угарске у Срему, под командом генерала Крауса, узме учешће у проширењу успеха агресора на Западном или Источном фронту.

После упорне одбране и активних дејстава Српске војске, у бици на Дрини, од 8.септембра до 16. новембра 1914.године, почела је дефанзивна фаза Колубарске битке од 16.новембра до 3.децембра, у којој је Српска војска, користећи земљиште, метео-услове и подршку свотга народа, сломила офанзиву Шесте армије генерала Оскара Поћорека и Пете армије генерала Либериуса Франка и створила услове за противофанзиву.

Тај најбриљантнији тренутак одбране Српске војске и блистави мач одмазде, био је 3.децембар, када су се све три армије, Ужичка војска и Снаге одбране Београда, са линије Овчар-Каблар-Рудник-Космај, кренуле у незадрживу офанзиву на свим правцима који су водили на Дрину, Саву, Дунав и у Престоницу Београд.

Са историјске дистанце од једног века, може се и мора закључити, да су сјајне битке и победе Српске војске 1914.године, резултат јединства војске и народа у ослободилачком, одбрамбеном и праведном рату, који се завршио победом, али и поразом Аустроугарске војске, јер је водила освајачки и неправедни рат. Одвојена од свога народа из кога није могла да црпи снагу, морала је завршити поразом.

Као што је ослонац на свој народ, најсигурнији ослонац, тако је и однос морала и материјала (оружја) три према један у корист морала, најјачег оружја у одбрани своје земље и народа.

Зато је обележавање овог значајног историјског догађаја посебно значајно, како за Војску тако и народ Републике Србије.

А када се упозна прошлост, боље се сналази у садашњости и боље се суди о будуђности, уверава историја, учитељица живота.