Драгутин Матић – српски сељак постао херој

Пише: Радољуб Раде Кнежевић

Ко је човек са најпознатије фотографије из Првог светског рата? Ова фотографија је обишла свет. И данас изазива дивљење – мали, сићушни сведок великог страдања и одлучности народа да преживи. Ушла је у ратне албуме и била незамењива у свим публикацијама као симбол тешких дана, великих борби и сјајних победа српске војске у Великом рату. Ипак, да ли знате ко је ’Око соколово’ – војник са најпознатије фотографије из Првог светског рата.

Фотографију сте видели стотину пута. Обишла је свет и стигла чак и до далеког Јапана. Ипак, име човека на њој годинама је погрешно објављивано. Понекад је, уместо имена, испод фотографије стајао натпис: „Око соколово“, „Српски војник-извиђач на Дрини“ или још једноставније само „Извиђач“.
Из погледа ратника који негде на Дрини пажљиво мотри напријатељске трупе, психолози су деценијама читали храброст, смелост и одлучност да се открију намере супротне стране и обавести команда.
Ипак, слава и помпа које су пратиле фотографију нису стигле до Калетинца подно Суве планине у Србији. Због тога, колико је познат и славан, Драгутин Матић, коњаник и пешак – „Око соколово“ са фотографије, деценијама није знао.
Његова предратна прича личи на хиљаде оновремених прича. Рођен је 1888. као најмлађи од шесторо деце у породици сиромашних сељака. Никада није ишао у школу, али је знао да чита и пише. Рано је остао без оца, па га је неговао и подизао најстарији брат Ђорђе.
Рано се оженио и до одласка у војску добио четворо деце.
А онда су дошли ратови… Матићево војевање почело је 1910. године и трајало је пуних девет година – дванаесте је ратовао с Турцима, тринаесте са Бугарима, четрнаесте са Аустроугарима. Ређали су се Цер, Колубара, Албанија, Крф, Солун, Кајмакчалан, Горничевска…
Негде у току 1914. на Дрини, пре повлачења српске војске преко Албаније, и настала је фотографија „Извиђач“ којом је Матић, несвесно и скоро случајно, заувек ушао у историју.
У свој завичај Драгутин се вратио тек 1919. године. За показано јунаштво и храброст, одликован је са више ратних одликовања.
А онда је живот кренуо даље… Драгутин Матић, несвесан славе коју је стекао, бавио се земљорадњом, радио је као циглар и ћерамиџија. Своје ратне заслуге никада није истицао, нити је од државе тражио било какву привилегију, плату или бенефицију.
Вест о томе да је Драгутин постао симбол „Велике војне“ у селу су сазнали тек када је фотографија доспела на омот плоче „Марш на Дрину“. Стари ратници су одмах препознали Драгутина Матића.
А он није волео да прича о својим делима ни данима проведеним у рату. О томе ко је био и шта је за Србију учинио највише се сазнало из казивања његовог сина Благоја Матића дугогодишњег дописника Политике из Ниша.
Ниједно од одликовања Драгутина Матића није сачивано. Плашећи се Бугара, његова жена је по избијању Другог светског рата спаковала одликовања и документа у сандук и закопала поред реке. Тако су одликовања заувек нестала.
Драгутин Матић је умро 1. јануара 1970. године, само неколико дана пре свог 83. рођендана.

Како је настала најпознатија фотографија из Првог светског рата
Самсон Чернов је имао само 25 година када је као дописник руских новина стигао у Србију да „покрива“ Први балкански рат. Србе је толико заволео да је решио да остане и ту га је затекла 1914. и почетак Првог светског рата.
У септембру 1914. врховна команда српске војске прикључила је Чернова филмској екипи Ђоке М. Богдановића која је била задужена да овековечи дешавања на фронту на Сави.
Тако су и настале чувене фотографије разореног Шапца, преласка српске војске преко Саве, окупаторског уништавања Београда… као и славна фотографија Драгутина Матића „Извиђача“ који негде на Дрини.

Споменик Драгутину Матићу

Наш Савез са директним потомком „Ока Соколовог“ иницирао је и подигао 1988. године Споменик Драгутину Матићу у центру Гаџиног Хана, а уз помоћ ОпОрг у Гаџином Хану, те разумевање и финансијску помоћ тадашњих државних органа,

Сређивањем имовинско-правних односа, у току је и уређење његове родне куће и пута до ње, па ћемо, уз Божију помоћ, моћи да је посетимо као и њихове гробове (и син Благоје је по својој изричитој жељи ту сахрањен) и да им изразимо дужан пијетет и поштовање.

Амблем нашег Савеза је познати лик „Ока Соколовог“ као и идејно решење нашег признања – Споменице а и идејно решење наше универзалне Честитке, у шта сте се могли уверити.