Годишњица Велике мајске скупштине
Мајска скупштина је најзначајнији догађај у историји Војводине. После победа српске војске у Великом рату, Војводина се 1918. године одлуком народа присајединила Краљевини Србији.
Мајска скупштина у Сремским Карловцима почела је 13.маја (по новом календару) 1848.године. Трећег дана (15.маја) заседања проглашена је Српска Војводина, проглашен за Патријарха српског митрополит Јосиф Рајачић и у отсуству пуковник Стеван Шупљикац за Војводу. Млади Ђорђе Стратимировић је изабран за председника Главног одбора и „Вожда“ српске војске у Војводини.
Мађарске власти су осудиле ову народну скупштину и после безуспешних преговора војском из Петроварадина напале Сремске Карловце 12. јуна. Малобројна слабо наоружана српска војска под командом Ђорђа Стратимировића успешно се одбранила и у бег натерала мађарске трупе, регименте Дон Мигуел.
Ова сјајна победа одјекнула је у народу и добровољци су похрлили да помогну браћи. У поновном нападу Мађари су опет разбијени.
Годишњица почетка Велике мајске скупштине обележена је полагањем венаца уз присуство представника АП Војводина, градских власти Сремских Карловаца и представника Републичког одбора СУПРС.



