Jедногодишњи помен Љубомиру-Љуби Марковићу, пуковнику и дугогодишњем председнику Савеза

Седамнаести мај 2022.године, 11.сати, Бежанијско гробље, парцела 95, гроб 1-А.
Споменик недавно урађен и постављен од лепог црног мермера, фотографија и свеже цвеће на њему.

Текст: Љубомир Марковић 1937-2021.

Стојимо испред гроба 1-А, као и пре годину дана, не верујући у одлазак нашег Председника заувек. Нашег председника достојног потомка свога деде Љубомира, чије је име носио. Нашег председника који је отргао од заборава сећање на српско јунаштво и време када се живот несебично поклањао за слободу.

Његов изненадни одлазак од пре тачно годину дана, унео је бол и тугу у душу сваког члана нашег Савеза и сваког поштоваоца славне српске историје и традиције, коју је са највећим жаром, знањем, беседништвом, свуда, на сваком месту и сваком преносио.

Снагом своје личности, знањем, непосредношћу у опхођењу са другим саговорницима, најзаслужнији је за јачање утицаја нашег Савеза, као патриотске и друштвене организације.

Мотивисањем и мобилисањем бројног чланства у скоро свим градовима, општинама и месним заједницама, широм наше Србије, мотивом великог и искреног патриоте и родољуба, својим знањем и посвећеношћу, успео је да наш Савез, као друштвено-борачка, патриотска организација која чува и негује традиције и културу сећања, постане достојан и доследан у чувању, неговању и развијању славне српске традиције од 1912 до 1920.године а и шире. „Отаџбина је највећа вредност, зато, што је Отаџбина изнад свега“ – била је честа омиљена порука нашег Председника.

Непрегледан је опис Његовог залагања и деловања, који ће нам бити темељ и путоказ у нашем будућем раду. Трудићемо се и старати, да наставимо у Његовом правцу, чувајући и негујући светле традиције наших славних предака и чувајући Његов и наш Савез потомака ратника Србије 1912-1920. године, ко зеницу ока свог, како стоји у нашем Завету, који нам наши славни преци оставише још 1996. као аманет, којег се наш Председник увек придржавао и поштовао, тако нам драги Бог помогао.

Хвала свима данас присутним, овде на овом тужном месту, на којем нас је дочекала, уплакана, ћерка нашег Председника, госпођица Марина Марковић, која је уз захвалност нама данас присутним као и целом нашем Савезу везано за испраћај, комеморацију па и овај данашњи помен, заједно са нама поделила Њену и нашу тугу и губитак, по одласку њеног драгог оца и поштованог нашег господина Председника.

Вечнаја памјат, драги наш и поштовани Господине Председниче и часни пуковниче, Љубомире Марковићу !!!
Милена Харамбашић,
генерални секретар
Савеза потомака ратника Србије 1912-1920.