АЗБУКОВАЧКИ ВИТЕЗ МИЛОЈЕ И ЊЕГОВ ДАР ПОНОВО МЕЂУ СРБИМА
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потмака ратника Србије и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. „Браћа Рибникар“ Љубовија.
После тачно 109.година (по истинитом догађају) који се десио током и након српско-бугарске битке на Брегалници у Другом балканском рату, снимљен је документарно-играни филм МИЛОЈЕВ ДАР и 7.јула 2022.године уз присуство редитељке др. Бранке Бешевић – Гајић, сценаристе Владимира Ђорђевића, продуцената, глумаца, бројних протагониста филма, спонзора, гостију и публике, ПРЕМИЈЕРНО приказан у Љубовији.
Главни јунак филма је МИЛОЈЕ НИКОЛИЋ из села Леовић недалеко од Љубовије, рођен 1890.године, РЕДОВ (војник) друге чете, 4.батаљона 5.пешадијског пука славне ДРИНСКЕ ДИВИЗИЈЕ првог позива, са 6.рана задобијених у бици на Брегалници. У таквом стању пребачен је у 4.резервну војни болницу у Београд, заједно са тешко рањеним артиљеријским капетаном Радивојем Радосављевић из састава МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈЕ.
Иако и сам тешко рањен понудио је да се са њега скине део коже и пресади капетану Радосављевићу, сазнавши да једино тако постоји могућност да капетан преживи, с обзиром да му је непријатељски метак комплетно скунуо месо скоро до кости са унутрашње стране бутине леве ноге. Услов редова Милоја Николића био је:
ДА СЕ НЕ САЗНА ДА ЈЕ ОН ДАРОДАВАЦ КОЖЕ.
Ипак сазнало се и краљ Петар Карађорђевић 26.јула 1913.године ОДЛИКОВАО је редова Милоја Николића ОРДЕНОМ КАРАЂОРЂЕ ЗВЕЗДЕ СА МАЧЕВИМА 4.СТЕПЕНА, а министарство ВОЈНО наградило га је са 1.000 динара (за тај износ новца тада се могло купити 3.пара добрих волова).

Уједно, то је био први и једини редов (војник) који је одликован КАРАЂОРЂЕВОМ ЗВЕЗДОМ СА МАЧЕВИМА 4.степена.
Преживео је Милоје и опорављен вратио се из болнице у своје родно село Леовић. Добијени новац од новчане награде није задржао за себе и своју породицу већ је од истог купио најскупљи лустер за своју парохијску цркву у суседном селу Цапарић.
Са супругом Крстином изродио је 9.деце 7.синова и 2.кћерке. Поживео је 41.годину, упокојивши се 20.маја 1931.и почива на породичном гробљу у свом родном селу.

По предлогу нашег удружења потомака ратника 1912-1920 „Браћа Рибникар“ Љубовија, од 2018.године, улица поред породичног гробља Николић у Леовићу, поносно носи његово име Ул. РЕДОВА МИЛОЈА НИКОЛИЋА.

Председник наше општинске организације САВЕЗА у Љубовији, проф.хаџи Сретен Цветојевић – „Цвеле“ успео је 2014.године да сазна детаље овог догађаја, пронађе колекционара у чијој се приватној колекцији већ више деценија налазио орден и Указ о додели ордена редову Милоју Николићу, као и Милојевог унука у Ваљеву, од кога је добио фотографију са доделе истог у Београдској болници. Све то је доставио публицисти госп. Милораду Радојичић из Ваљева, а овај исте године, текст о догађаји и фотографију уврстио и штампао у свом ауторском издању књиге „Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912. – 1918. , ВИТЕЗОВИ КАРАЂОРЂЕВЕ ЗВЕЗДЕ.

И ето, после једног века заборављеног и непознатог чина јунаштва и витештва српског војника дринске дивизије МИЛОЈА НИКОЛИЋА, прича је „,изронила“ из таме заборава и почела да се шири, а након 109.година оживела и на филмском платну. Надајмо се да ће је многи видети, а генерације ПОТОМАКА које долазе после нас, заувек љубоморно и брижно чувати од заборава.

ПС. Уз напомену, да када је писао ову песму пре више година, аутор Ђурић није знао да постоји фотографија овог српског ВИТЕЗА и ДИВ ЈУНАКА.
