Спомен костурница погинулим војницима у Великом рату 1914. – 1918. године, у Љубљани

Спомен костурница погинулим војницима у Великом рату 1914. – 1918. године, је подигнута у Љубљани 1939.

Цилиндричног је облика (са пречником од 14 метара), обликована по узору на античка архитектонска решења Ротонде у Солуну одн. Пантеона у Риму, са два монументална улазна степеништа (са северозапада и југоистока). На северозападној страни, на одморишту стоји кип војника погнуте главе, са пушком у једној и капом у другој руци. Кип је дело вајара Лојзе Долинара, који је и аутор многих успелих вајарских решења и споменика (међу њима и споменика Краљу Александру у Љубљани и Краљу Петру, такође у Љубљани, којих данас више нема, пошто су их Италијани  – некадашњи савезници у Великом рату (које ли ироније !) – већ 1941. срушили и уништили !

Костурницу је пројектовао словеначки архитекта Едвард Равникар крајем ’30. година прошлог века, 1938. и 1939. године (иначе ђак чувеног словеначког архитекте Јожета Плечника, који је у Београду оставио вредно архитектонско дело на Црвеном Крсту – цркву Светог Анте Падованског, такође кружне основе и сличне концепције, као што је и ова Спомен костурница). Ради се о заједничкој костурници жртава више народа (Срба, Руса, Словенаца, Румуна и других, као што можете да прочитате на табли са информацијама, која стоји у близини овог споменика), те у њој почивају и земни остаци 79 наших, српских бораца – ратних заробљеника који су били заточени и умрли на територији Словеније (у некадашњој Аустроугарској). 

Сваке године на Дан примирја у Великом рату, бројне делегације, међу којима је и делегација Амбасаде Републике Србије, редовно полажу венце или цвеће пред споменик који стоји на одморишту степеништа пред главним улазом у Спомен костурницу. У Словенији – сем ове костурнице у Љубљани и чини ми се још једног споменика у Марибору – иначе нема меморијала наших погинулих бораца у Великом рату. И сам редовно долазим да упалим свећу и положим цвеће у спомен на наше славне борце из Великог рата, који овде вечно почивају.

Текст припремио: Љубиша Станојевић, архитекта, Љубљана
праунук  пок. Младена Станојевића из села Трешњевице код Параћина, носиоца Албанске споменице, солунског ратника и борца, редова мостовног трена Шумадијске дивизије 2. Армије