ЈАДАРСКА БИТКА у народу позната као ЦЕРСКА БИТКА

Пише: потпредседник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле

Честити ПОТОМЦИ, драги пријатељи, уважени и поштовани чланови ГРУПЕ.
Историјска ЈАДАРСКА или у народу познатија под називом ЦЕРСКА БИТКА започела је 12.августа 1914. (у ширем) а 15. августа (у ужем смислу) и трајала је до 24.августа 1914.г. завршивши се пре свега неочекиваном али великом и бриљантном победом српске војске.
У војној историографији остаће заувек запамћена и као прва победа једне од савезничких војски у Првом светском или „Великом“ рату.
А шта је то основно, што би ми у десет тачака требали да знамо о ЈАДАРСКОЈ или ЦЕРСКОЈ БИТКИ?

Ја свакако нисам довољно компетентан, нити најпозванији да о њој пишем, али дозволите ми да ипак о истој издвојим десет чињеница које потенцирају компетентнији и стручнији од мене а сматрам да су врло битне и за које мислим, да би било пожељно да их као ПОТОМЦИ треба да знамо?

1) У питању је уводна битка Првог светског рата и уједно и прва победа неке од савезничких војски у Првом светском рату. Наравно у овом случају наше војске краљевине Србије.

2) Аустоугари су, желећи да поробе Србију, покушали да преко Дрине бочно продру и брзом акцијом остваре свој циљ. Срби су мислили да ће главни удар доћи са севера. Али, мудро вођена војска тадашње Краљевине Србије заправо је на граничним ободима имала само истурене делове, док је главнина, некако централно, чекала. Да би реаговала тамо где напад почне.

3) Када је установљено да је главни удар преко Дрине, наређен је покрет из централних делова. Кључну улогу у том великом покрету, испоставило се касније, имале су две дивизије. То некима не значи много, јер нас у школама нису учили да је пук био основна јединица српске војске. Пук је представљао „екипу из краја“, момке сличних година. А нису нас учили ни да четири пука чине дивизију. Зато сада, када знамо да су у дивизији по четири пука, а у сваком од њих по око 4.000 људи из истог краја, разумљиво може да звучи реченица: Главни део Церске битке пао је на плећа Моравске дивизије и Комбиноване дивизије.

4) Ко су ти „Моравци“?

У овом војном смислу, када се каже Моравска дивизија, мисли се на људе из околине Врања, Прокупља, Пирота и Ниша.

5) А та „Комбинована дивизија“?

Отприлике исто, јер су је баш из поменутих моравских крајева чинили тамошњи прекобројни пукови (додатно људство које је мобилисано), али су је чинили и прекобројни пукови из Шумадијске и Тимочке дивизијске области. Отуда „комбинована“.

6) И, шта се десило?

Степа Степановић, који је командовао другом (од три српске) армије, увидео је значај планине Цер за предстојећи сукоб. Зато је послао Моравску и Комбиновану дивизију да чим пре овладају планином Цер. Да би се зауставио продор непријатеља, српски војници су започели марш-маневар (брзо кретање, у пуној ратној опреми), а он је конкретно значио прелазак око 50 км у једном дану. Међутим, и Аустроугари су пошли на Цер. Како су се ту сусрели, и за једне и за друге ненадано, настало је нешто што војни стратези описују као „битка у сусрету“, односно није било времена ни за какво утврђивање и тактизирања, већ само напред у ЈУРИШ.

7) Срби су овим изненадним налетом, у борби за Тројан, Косанин град и многе друге знане и незнане врхове, засеоке и брежуљке, спречили Аустроугаре да се споје са деловима своје Друге армије, која је преласком преко Саве, већ заузела Шабац (а у Шапцу је било језиво). Него… Јесу наши преци својом појавом на Церу спречили то спајање, али… на Церу је било још страшније. У прва три дана убијено је око 10.000 војника, од који су трећина биле наше прадеде, а остатак незвани гости. Јуришало се, заклањало, повлачило па опет јуришало…

8 ) На интернету ћете наћи и следеће реченице, које се погрешно везују за Церску битку: „Видевши извештаје у којима му је јављано да многи његови војници гину у јуришима, а он, врло болестан, лежи у шатору, тадашњи командант славног Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“, који је био у саставу Моравске дивизије, устао је са постеље и сам повео војнике у јуриш. Био је то Миливоје Стојановић Брка. Тај јуриш је инспирисао Станислава Биничког да напише „Марш на Дрину“…“ Запамтите, истина је све то, осим да се тај јуриш десио на Церу. Он се догодио касније те 1914. током Колубарске битке. Али, јунаштво Бркиних момака у Церској битки, где су стигли прешавши без предаха неколико десетина километара, и са осталим Моравцима и Комбинованом дивизијом извели чуда, заиста је инспирисало Биничког за „Марш на Дрину“. Тај Бркин пук, Други пешадијски, је управо онај чувени „ГВОЗДЕНИ ПУК“ о коме се толико прича, а толико мало, заправо, зна. (О тој, најодликованијој јединици српске војске, на основу силних истраживања знаних и незнаних записа – написана је књига која се налази у прилогу текста. Саткана је од детаља који би свакако требали да се уче у свим нашим школама. Уводна поглавља тог романа, у коме је на хиљаде истинитих разговора, покрета, размишљања, борби, чуда од људскости налазе се овде на адреси: www.gvozdenipuk.rs (пдф фајл, величине око 1.мегабајт).

9) Укључиле су се у битку и друге јединице српске војске, па је на бојишту дугом неколико десетина километара било око 180.000 наших војника и за око 15% више аустроугарских. Кључни је био управо планина ЦЕР и на њему, мала и од свих већ отписана војска краљевине Србије. Међутим, невероватном пожртвованошћу војске и великом помоћу обичног народа, урадила је нешто незамисливо ПОБЕДИЛА ЈЕ!

10) Дана 24. августа 1914. на територији Србије више није било ниједног аустроугарског војника, осим 10.000 погинулих и око 5.000 заробљених. Али, иза оних преживелих и успешно побеглих непријатељских војника преко Дрине и Саве, остали су стравични, до тада незабележени злочини у историји ратовања.
Ево неких
примера злочина освајача, забележених у само једном од извештаја после Церске битке.
Цитирам:

„Стрељано 345 мушкараца и 64 жене, убијено ножем 113 мушкараца и 27 жена, обешено 7 мушкараца и 6 жена, измасакрирано или смртно претучено 8 мушкараца и 20 жена, живо спаљено 35 мушкараца и 96 жена, извађена утроба код 2 мушкарца и 4 жене, одсечени носеви код 28 мушкараца и 6 жена, одсечене уши код 31 мушкарца и 7 жена, ископане очи код 30 мушкараца и 38 жена, одсечени полни органи код 3 мушкарца и 3 жене, исечена кожа на каишеве код 15 мушкараца и 3 жене, одсечене дојке код 2 жене, исечено на комаде 17 мушкараца и 16 жена“.
(Др.Рудолф Арчибалд Рајс, 1914.)

На жалост то нас нису учили у школи? Али добро, човек се ваљда учи док је жив?

Ово је била кратка историјска прича о Церској битки или бици (правилно је писати и једно и друго). Лекција о једном од најпознатијих примера храбрости и пожртвованости наших славних предака, кратка прича о њиховој борби да данас ми живимо СЛОБОДНО.
Ми не можемо да будемо као јунаци од пре једног века? Али, оно што сигурно можемо и морамо је ДА ИХ НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИМО.
Овај текст баш томе и служи.