Помен Војводи Вуку на дан његове погибије

Данас 29. новембра 2024. године на 108. годишњицу погибије Војводе Вука, потпуковник војске Краљевине Србије Војина Поповића, у организацији Градске општине Стари град и Ветерана 1990-1999. и других, код његовог споменика у парку на Топличином венцу у Београду цвеће су у име Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. положили Слободанка Беговић, Иван Стратимировић и Зоран Антонијевић.
Помен су одржали свештеници из Сјенице, родног места Војводе Вука. Поред ветерана, били су и представници Извиђача Србије.
Чланови нашег Савеза су као и увек били у највећем броју.
У смутним временима пред крај отоманске царевине многе локалне и светске силе су деловале на Балкану у циљу својих интереса.

У пределима данашње Северне Македоније, Грчке и Бугарске налазиле су се оружане јединице убачене из тадашње Грчке, Бугарске и покушавале да приволе локално српско становништво да се определи за њихове интересе. Бугарске комитске јединице су вршиле страшан терор, па и покоље по селима. Српски народ је једини спас и помоћ имао из Краљевине Србије одакле су долазили добровољци, често школовани официри, као и ко неустрашиви Војин Поповић, прозван Војвода Вук. Они су организовали чете, ратовали са Турцима и бранили српско становништво. Поред Војводе Вука познати су комитске војводе Јован Бабунски, Васко Велешки и други.
Чика Темељко Јовановић наш члан, учесник балканских и Првог светског рата, рођен у турско време у селу Богомила на Бабуни планини у данашњој Северној Македонији, причао је своја сећања из детињства о славним српским комитским војводама и ратницима тог времена.
