ПРОФ.ДР. ОБРАД СТЕВАНОВИЋ (1953. – 2025.) ГЕНЕРАЛ ПОЛИЦИЈЕ, ПОЧАСНИ ЧЛАН САВЕЗА

Честити ПОТОМЦИ.

На жалост свих нас, НОЋАС 8/9.априла 2025.г. ПРЕМИНУО је уснувши у Господу, ПОЧАСНИ ЧЛАН нашег САВЕЗА, генерал-потпуковник полиције у пензији, проф.др. ОБРАД СТЕВАНОВИЋ.
Рођен је 1953.год.у Брекову, општина Ариље. Након завршетка (СШУП-а) Средње школе за унутрашње послове у Сремској Каменици, основне студије завршио је на Војној академији копнене војске у Београду, а магистарске и докторске студије на Факултету безбедности Универзитета у Београду. Доктор је наука одбране, заштите и безбедности и ванредни професор на Криминалистичко-полицијској академији у Београду. Цео радни век провео је у МУП Србије. По завршетку основних студија био је професор у СШУП, а до пензионисања на високим руководним пословима у МУП Србије.
Учесник је преговора који су од 5.до 9.јуна 1999.године вођени у Куманову између влада Савезне Републике Југославије и Републике Србије са једне и међународних безбедносних снага под окриљем Уједињених нација – КФОР.
У име влада СРЈ и Србије са генералом војске СРЈ Светозаром Марјановићем потписао је ВОЈНОТЕХНИЧКИ СПОРАЗУМ, који је у тим преговорима постигнут и којим је НАТО агресија на СРЈ суспендована, а касније и обустављена. У време преговора био је генерал-потпук. полиције и помоћник министра МУП-а Р. Србије.
Поред докторске дисертације под називом „Посебности албанског тероризма на Косову и Метохији“, аутор је или коаутор и више научних и стручних радова у областима тероризма, безбед. менаџмента, организације и послова полиције.
С обзиром да сам био прва генерација СШУП-а (9.класа) којој је тада млади проф. Обрад почео да предаје, па надаље животни и радни „путеви“ као припадницима МУП-а су нам се укрштали и преплитали. Можда је то најлепше, мој сада упокојени професор, старешина и пријатељ, проф.др. Обрад написао у посвети своје књиге мени КУМАНОВСКИ СПОРАЗУМ.А она гласи:
„Драгом колеги и пријатељу Сретену Цветојевићу – Цвелету. УЗ СЕЋАЊЕ НА ЗАЈЕДНИЧКЕ ДЕОНИЦЕ НАШЕГ ТЕШКОГ АЛИ ЧАСНОГ ПРОФЕСИОНАЛНОГ ПУТА.У Љубавији, 26.јуна 2019. С поштовањем,
Обрад Стевановић“.
А управо тог 26.јуна у организацији нашег удружења САВЕЗА из Љубовије, заједно са сада покојним генералом војске СРЈ и Србије Божидаром Делићем одржао је незаборавну 4-сатну трибину, поводом 20-годишњице НАТО агресије на СРЈ.
По завршетку трибине, проф. др. Обраду уручио сам ПОЧАСНУ ЧЛАНСКУ КАРТУ нашег САВЕЗА. А он, врло често не бирајући места и времена, истицао је, да је ПОНОСНИ ЧЛАН нашег САВЕЗА.
Наш последњи сусрет био је прошле године 24.маја у Срем. Каменици и нашој прелепој школи на обележавању 45-год. МАТУРЕ 9.класе СШУП-а.
Обраћајући нам се у име наших бивших професора и свих других који су нас у тој сјајној образовној школи не само учили и образовали за тешки и часни позив припадника МУП-а, већ и много више од тога (уместо родитеља) ПРИПРЕМАЛИ ЗА САМОСТАЛНИ ЖИВОТ И РАД ван ушушканости интерната СШУП-а и свега оног што нам је исти пружао током 4-год. школовања у њему. Између осталог подсетио нас је проф. Обрад на неке од промена у животима наше школе, државе и наших генерација, у времену дугом 49.г. да се не би заборавило. Учинило нам се тог дана у Срем. Каменици, да је краће трајало тих 45.год. од када смо из ње изашли, него оних 4.године које смо у њој провели? Прекрасним речима подсетио нас је проф. Обрад тада на познате слике простора, призора и крајолика из времена нашег школовања са мање или више лепим тренуцима и догађајима које смо ту доживели током ђачког доба. Подсетио нас је да осим једва уочљивих промена у школи, ми њени ученици, мењали смо се много брже и уочивљије. У потрази за остваривањем својих снова, мењали смо пребивалишта, места рада, радна места, старешине, пријатеље, непријатеље, навике, кафане, понеки и супруге и много тога још. Након питомаца СШУП-а, били смо пре свега нечији ПОТОМЦИ а онда је и већина од нас постала богатија за своје ПОТОМКЕ. Подсетио нас је да смо имали своју младост, далеко од школе по целој Србији и Ц.Гори своје домове и породице, наставнике, васпитаче, Нови Сад и углавном безбрижне школске дане. А онда се све то и пре свега наша младост негде загубила, а седа коса код свих је најбољи доказ за то. У међувремену већина наших родитеља, наставника и бројних колега школских другова, преселили су се на небеске адресе.
На жалост и огромну тугу од данас душа нашег доброг професора и старешине „креће на пут“ да и она потражи вечно боравиште на некој новој адреси. Вољом свевишњег, по први пут наш проф. и старешина неће испунити своју реч и дато обећање (а никада нас није лагао) да ћемо се видети на 50.год. МАТУРЕ 9. класе СШУП-а 2029.г.
Живели смо и радили заједно у два века и два миленијума (20 и 21) у једној држави (са 5 имена), различитим друштвено политичким и друштвено-безбедн. стањима, са различитим варијацијама „социјализма“ и „капитализма“ али и у периодима ратног и ванредног стања, тероризма, пандемија и природних катастрофа које су неколико пута погађале нашу отаџбину Србију. Школовали смо се и из школе кренули са дубоким уверењем да ћемо живот и радни век провести у миру и да рата никада неће бити, а онда смо се само у последњој деценији 20.века суочили са 3. ратна ултиматума великих и моћних, 6.ратова и 5. бомбардовања Србије у 20.веку. Нису нас заобишле ни крупне промене у свету, у коме данас, супротно нашем учењу, међународно право не функционише, у коме велике силе не поштују мале државе и народе, у коме лаж доминира над истином, у коме се терористи проглашавају борцима за слободу, а борци за слободу злочинцима и у коме право силе доминира над силом права. Свему овом нас је учио и на све ово подсетио наш добри проф.и старешина генерал Обрад. Зато ћемо га сви ми његови ученици, сарадници и на крају колеге пензионери и ПОТОМЦИ наших славних ПРЕДАКА заувек поштовати и памтити. Посебно ћемо се сећати његових речи, да наши животи и наше искуство и данас потврђују, да за успех у животу нису најбитније дипломе и титуле, чинови и звања, материјална богатства. Од свих њих битнији су одговори на нека питања, као што су:
КАКВИ СМО БИЛИ ЉУДИ (добри или лоши, морални или неморални), какве смо духовне вредности оставили иза нас, какви нас ПОТОМЦИ следе и по чему ће нас памтити, свесни чињенице да све не почиње са нама, нити се све са нама завршава, већ да је природно нешто оставити и ПОТОМЦИМА?
Сви који познају проф.др.ОБРАДА СТЕВАНОВИЋА знају каква је то ЉУДСКА и професионална громада од ЧОВЕКА?
Зато нека Ти душа професоре, старешино, пријатељу и честити ПОТОМЧЕ прође што безболније сва митарства на путу до места на коме племенити, праведни, часни и поштени налазе свој вечни мир.
Амин Боже дај.

Пише: потпредседник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. Проф.хаџи Сретен Цветојевић Цвеле