ОБЕЛЕЖЕНА 111.ГОДИШЊИЦА ИСПОЛИНСКЕ БИТКЕ НА МАЧКОВОМ КАМЕНУ

Пише: потпредседник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. Проф.хаџи Сретен Цветојевић Цвеле

У великој сали Библиотеке „Политика“ у Крупњу 18. септембра 2025.г. сјајно организованом Свечаном академијом од стране општине и Библиотеке Крупањ,започело је обележавање 111. годишњице битке на Мачковом камену.

У препуној сали библиотеке и уз присуство бројних гостију, међу којима и личног изасланика (саветника) председника Републике Србије госп. Милорада Вељовића, држ.секретара министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милета Росића и других гостију, међу којима и моје маленкости у име Републичког одбора САВЕЗА потомака ратника Србије 1912-1920. приређен је сјајан уметнички програм са фокусом на детаље из битке са МАЧКОВОГ КАМЕНА.

1 2 3 ►

Беседу о истој приредио је резервни потпуковник у пензији Драган Грујић из Крупња.

Завршно обележавање годишњице битке традиционално као и сваке године (трећа субота септембра месеца) централном манифестацијом у организацији општина Крупањ и Љубовија било је испред Спомен костурнице 20.септембра на коти 924. месту бола, патње, смрти и поноса МАЧКОВ КАМЕН, као попришту једне од најкрвавијих битака које је српска војска водила током Првог светског рата?

Церемонија обележавања 111.годишњице испред спомен костурнице започела је парастосом (војничким поменом) који су одслужили свештеници азбуковачког и рађевског намесништва. Након интонирања химне БОЖЕ ПРАВДЕ приступило се одавању дужних почасти, полагањем венаца и цвећа од стране делегација: министарства одбране и Војске Републике Србије, локалних самоуправа (општина) Крупањ и Љубовија које су предводили председници Младен Стефановић и Милан Јовановић, Републички одбор САВЕЗА потомака ратника Србије од 1912 до 1920.г. и Општинске организације потомака ратника 1912-1920.“Браћа Рибникар“ Љубовија коју је предводила моја маленкост (хаџи Сретен Цветојевић), Градски одбор САВЕЗА потомака ратника 1804-1920. „Мајор Коста Тодоровић“ Ужице, коју је предводио заменик председника ГО Радиша Марјановић, па Савез организација РВСС (резервних војних старешина Србије, Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918.г. из Београда и Лознице, потомци славног пешадијског топличког „Гвозденог пука“ из Сремске Митровице, које је предводио најстарији учесник скупа 97-седмогодишњи др. Радојле Маркићевић, општинска организација потомака ратника 1912-1920. Сурчин, српски ратни ветерани Лознице, представници СУБНОР Србије, Шапца, Лознице, Сурчина, Крупња и Љубовије, Друштво српских домаћина Семберије из Бјељине….

Након полагања венаца, присутним представницима војске, свештенства, потомцима славних српских ратника и удружења која негују револуционарне традиције ослободилачких ратова Србије, грађанима и ученицима.. обратио се поздравним говором у име организатора и домаћина председник општине Крупањ госп. Младен Стефановић и бираним речима се захвалио свима који су нашли времена да допутују на Мачков камен и одају дужне почасти својим славним претцима.

Историјски час над сенима ДИВ ЈУНАКА светске и наше војне историографије, који су тако несебично полагали своје животе на олтар отаџбине Србије ту на исполинском Мачковом камену те 1914.године, одржао је Драган Грујић председник општинске организације ратних војних ветерана из Крупња.

А ја сматрам и увек понављам да нико од нас њихових потомака није довољно достојан да стане пред Свету спомен костурницу и простор натопљен „потоцима“ њихове крви и беседи о њима и њиховом нестварном јунаштву и саможртвовању за отаџбину Србију. При том имајући увек у виду, како смо се тешко, неопростиво и непокајано сви о њих огрешили, дозвољавајући да деценијама буду заборављени у тами заборава, без сећања и одавања дужних почасти. Па то чак ни природа себи није дозволила, јер на овом пропланку од око 500 квадратних метара и са просечном пет погинулих на квадратни метар, сада окружен четинарском и буковом шумом на чијим гранама и у крошњама никада не чујете цвркут птица!?

Помало нестварно и невероватно, али и та Божја створења звана птице, која чак и кад их убијају и кад умиру ПЕВАЈУ, овде и на овом страшном месту НЕ ПЕВАЈУ! И сам сам лично сведок те нестварне појаве, јер пред Спомен костурницу на Мачковом камену, долазим пуних 46. година, тачније од давне 1979. године и никада ту НИСАМ ЧУО ЦВРКУТ ПТИЦА.

Уосталом то је и био кључни разлог да пре десетак година 2014. приликом снимања документарног филма о боју на Мачковом камену, у договору са својим сарадницима на том филму, истом управо дамо назив ОВДЕ НИ ПТИЦЕ НИКАДА НЕ ПЕВАЈУ!

Након историјског часа у наставку програма, ученици из Љубовије, приредили су пригодан културно уметнички програм апсолутно примерен месту, простору и значају догађаја коме је намењен. А по завршетку истог док сви у некаквом чудном миру и тишини, дуго и стрпљиво чекају у реду да „узму“ освећено жито и вино ЗА СПОКОЈ ДУША ПАЛИХ РАТНИКА, присутни полако напуштају коту 924. и одлазе према Спомен храму Св. Деспота Стефана, да се и у њему још једном ПОМОЛЕ ЗА ДУШЕ ПАЛИХ РАТНИКА.

И опет прелепа слика. Планину Јагодњу и њен врх Мачков Камен, на дан обележавања годишњица битке, скоро сваке године прекрива магла, пада хладна киша (баш као што је било и у оних страшних 7.дана „пакла на земљи“ током трајања боја од 15.до 22. септембра, те страшне и крваве 1914.године

А данас?

Е данас су сунчеви зраци подједнако обасјавали како Спомен костурницу на попришту битке превоја Мачков камена, тако и Спомен храм у подножју на раскрсници путева који воде северо-источно према Крупњу, Ваљеву, Церу и Шапцу и југозападно према Љубовији, Ужицу, Дрини и Републици Српској.

За разлику од тишине и скоро потпуног мира који је владао пред спомен костурницом испред Спомен храма радосна граја ученика основних и средње школе из Љубовије и Крупња, учесника „марша“ од Крупња до Мачковог камена и присутних потомака. Надјачава је и разлеже се далеко преко околних висова и реке Дрине према врховима планинама у Републици Српској звоњава четири моћна црквена звона.

Ех, какав прелеп призор и да ли га однекуд можда „виде“ и „чују“ наши славни преци ДИВ ЈУНАЦИ са МАЧКОВОГ КАМЕНА, увиђајући да више нису и да никада више од своје отаџбине и свога потомства за које су тако несебично полагали своје животе НЕЋЕ БИТИ ЗАБОРАВЉЕНИ?

Такође надам се и дубоко верујем да то дубоко и емотивно подсећање на њих и њихова јуначка дела, неће бити само од обележавања до обележавања годишњица битке, већ стална култура сећања УВЕК И НА СВАКОМ МЕСТУ, СВИХ ЊИХОВИХ ПОТОМАКА, МА ГДЕ БИЛИ ШИРОМ СВЕТА?