ДА СЛОБОДОЉУБИВИ СВЕТ НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИ „КРАГУЈЕВАЧКИ ОКТОБАР“ И ШУМАРИЦЕ

Пише: потпредседник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле

Треба, смеемо и као хришћани – пре свега православци и деца Бога живога,
дужни смо да опростимо,
АЛИ НЕ СМЕМО НИКАДА, НИКАДА И НИКАДА ДА ЗАБОРАВИМО!

Данас се, тј. сваког 21.октобра, почев од 2011.године, као државни празник у нашој отаџбини СРБИЈИ обележава ДАН СЕЋАЊА НА ЦИВИЛНЕ ЖРТВЕ ИЗ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА.

Страшни и црни дан сећања на 21.октобар 1941. год. у Крагујевцу, Краљеву, Драгинцу и стрељање око 7.000 недужних цивила, међу којима и 300 ДЕЦЕ старости од 12 до 18 година, укључујући и ученике Прве и Друге гимназије и Учитељске школе из Крагујевца, одведене директно из школских клупа на стрељање. „ЦРНИ ДАН“ да црњи не може бити у историји човечанства и нашег напаћеног СРПСКОГ НАРОДА. Дан када су неки НЕЉУДИ дошли од некуд из неке друге државе и до фанатизма задојени сулудим идејама стварања над расе и поробљавања скоро целог света „обучени и заогрнути шињелом фашизма“ могли да гледају у невине и недужне дечије избезумљене очи пуне страха и хладнокрвно и сурово ПУЦАЈУ У ЊИХ. О Господе Боже, да ли су у том страшном и монструмском трену и једног момента помислили на своју немачку децу која су се безбрижно играла или била у школским клупама, тамо одакле су они дошли са простора од Балтика и Шварцвалда па до Алпи?

Да ли су се ти нељуди сетили и помислили на своју немачку децу или нису сада више није ни битно а ни важно, АЛИ, БИТНО И ВИШЕ НЕГО ВАЖНО ЈЕ:

Да ми потомци из те земље натопљене невином и недужном крвљу крагујевачке и многе друге деце широм отаџбине нам Србије, ЧУВАМО СЕЋАЊЕ НА ЊИХ И ЊИХОВО СУРОВО УМОРСТВО.

Култура сећања је цивилизацијска тековина и нешто што је живо и мора се непрестано и свакодневно неговати, да не би избледела или још горе, остала заборављена код младих генерација које долазе.

Ту страшну, монструозну и нељудску трагедију цивилног становништва и ДЕЦЕ из Крагујевца, Краљева, Драгинца код Лознице, али не само из њих, већ и безброј других места лепе нам али недужном крвљу својих држављана натопљене отаџбине СРБИЈЕ, треба увек и изнова испричати и подсећати. А може се и мора се кроз школске уџбенике, прозом и поезијом у литератури, кроз музеје, попут крагујевачког музеја и спомен парка „Крагујевачки октобар“ на 352. хектара са 10 споменика, галерије, филмове, ТВ серије, округлле столове, симпозијуме, семинаре и толико тога још.

Честити потомци и поштовани пријатељи,
морамо то радити због младих генерација које долазе, а које можда о томе не знају довољно или ништа и због оног још важнијег ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И ДА СЕ НИКАДА, НИКОМЕ И НИГДЕ НЕ ПОНОВИ!

Зато, као ПОТОМЦИ, трудимо се свакодневно и дајмо све од себе, да то СЕЋАЊЕ ПРОЈЕКТУЈЕМО ЗАУВЕК У БУДУЋНОСТ.