У ПОВОДУ 108-ГОШИШЊИЦЕ УБИСТА МУЧЕНИЧКЕ ЦАРСКЕ ПОРОДИЦЕ РОМАНОВ
Пише: потпредседник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле
Честити ПОТОМЦИ наших славних предака, колегинице и колеге поштовани чланови САВЕЗА удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. драги пријатељи.
Ми који баштинимо и чувамо сећања на историјске догађаје из периода 1912-1920. (ОБА БАЛКАНСКА И ПРВИ СВЕТСКИ РАТ) уједно можда и период најсветлијих традиција српске војске и српског оружја, посебно треба да се сећамо и никада не заборавимо данашњи датум 17. јул од пре 108 година или прецизније из 1918.године.
А зашто?
Па зато што су у ноћи између 16 и 17. јула 1918. руски бољшевици на подручју Јекатеринбурга сурово, ватреним оружјем и бајонетима побили целу царску породицу РОМАНОВ. Цара НИКОЛАЈА другог, царицу АЛЕКСАНДРУ и њихових петеро деце (принцезе ОЛГУ, ТАТЈАНУ, МАРИЈУ, АНАСТАСИЈУ и принца АЛЕКСЕЈА). Уз њих су побијени и сви они који су им се добровољно прикључили у заточеништву попут:
Евгеније Боткин, Ане Демидове, Алексеја Трупа и Ивана Хаританова.
А зашто ми СРБИ са посебним пијететом и неизмерном захвалношћу треба да ЗАУВЕК у колективном сећању ЧУВАМО УСПОМЕНУ на руског цара НИКОЛАЈА РОМАНОВА другог?
Па зато, што између осталог, треба добро да научимо и знамо:
да тзв. савезници након 11.децембра 1915.год. и захтева председника наше владе Николе Пашића, да се СРПСКА ВОЈСКА са подручја Албаније евакуише у Солун, одговарају тако што:
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА (Енглези) тражи да српска војска настави пешице кроз беспуће још 200.км од Скадра преко Драча до Валоне (правдајући то наводно плитким газовима албанских лука на северу Јадрана и присуством бројних аустроугарских подморница …..).
А и када су након десетина хиљада изгубљених живота и нестварних „Христових мука“ (гладни, жедни, боси, голи, промрзли, болесни и до крајњих људских граница исцрпљени) српски војници, регрути и цивили приближили Валони (тада окупациона италијанска зона), опет ти тзв. савезници ИТАЛИЈАНИ – ЗАБРАНИЛИ СУ ДА СЕ СРБИ ПРИЂУ ВАЛОНИ ближе од 80 км и ОДБИЛИ ДА УПУТЕ одреде своје војске који би заштитили СРБЕ. Сходно СПОРАЗУМУ од 15.маја 1915.г. између Велике Британије и Италије имали су ГЛАВНУ КОМАНДУ НАД ПОМОРСКИМ ОПЕРАЦИЈАМА НА ЈАДРАНУ.
Налазећи се практично у безизлазној ситуацији без икаквог решења и када физички УМИРЕ СЛАВНА ПОБЕДНИЧКА СРПСКА ВОЈСКА са Цера, Дрине, Мачковог камена, Колубаре.. као последње решење 16.децeмбра 1915. регент АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ као врховни командант ОБРАЋА СЕ ТЕЛЕГРАМОМ руском цару РОМАНОВУ у којем се између осталог констатује:
„.. да српској војсци прети НАЈСТРАШНИЈИ СВРШЕТАК – НЕСТАНАК, јер након језивог повлачења преко албанских врлети на приморје ОД ОБЕЋАНЕ ПОМОЋИ САВЕЗНИКА СРБЕ НИЈЕ САЧЕКАЛО НИШТА“ а телеграм завршава следећим речима:
„Ја се надам да ће овај мој апел наићи код Вашег Величанства, који се увек очински старао за Српски народ и да ће ИНТЕРВЕНИСАТИ КОД САВЕЗНИКА ДА СПАСЕ СРПСКУ ВОЈСКУ ОД КАТАСТРОФЕ КОЈУ НИЈЕ ЗАСЛУЖИЛА А КОЈА ПРЕДСТОЈИ“?
Само 3 дана касније:
19.децембра 1915.г. руска влада је између осталог у свом допису владама земаља савезница саопштила:
„… ДА ЋЕ СТАВИТИ У ПИТАЊЕ И САМ САВЕЗ СА ЗАПАДНИМ САВЕЗНИЦАМА ДРЖАВАМА, АКО СЕ ОДМАХ НЕ УЧИНИ СВЕ ДА СЕ СПАСЕ СРПСКА ВОЈСКА“.
21.децембра ФРАНЦУСКА након руског ултиматума захтева демаршом у Риму (ДА СЕ ОДОБРИ ПРИВРЕМЕНИ СМЕШТАЈ СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ВАЛОНИ),
11.јануара 1916. без консултација са Енглезима, један одред француске војске (шести алпски ловачки батаљон јачине око 1.500 војника) ЗАПОСЕО ЈЕ ГРЧКО ОСТРВО КРФ у Јонском мору….. Све остало већини нас је већ позната ИСТОРИЈА.
Толико о томе КО СУ НАМ У СТВАРИ БИЛИ ПРАВИ И СТВАРНИ САВЕЗНИЦИ А КО тзв. САВЕЗНИЦИ?
Ето браћо и сестре као и посебно драги ми ПОТОМЦИ, зашто НИКАДА, НИКАДА и НИКАДА НЕ СМЕМО ДА ЗАБОРАВИМО ЦАРА РОМАНОВА и зашто да у колективном сећању нашег народа ТРЕБА ДА ЧУВАМО И НЕГУЈЕМО СЕЋАЊЕ НА ЊЕГА, ЊЕГОВУ ПОРОДИЦУ И ЊИХОВУ МУЧЕНИЧКУ СМРТ.
Jер да није било тако одлучног, чврстог и непоколебљивог става цара НИКОЛАЈА према хитном и неодложном спасавању СРПСКЕ ВОЈСКЕ са Јадранског приморја ПИТАЊЕ ЈЕ ДА ЛИ БИ ТАДА ЗАЈЕДНО СА ВОЈСКОМ „УМРЛА“ и НАША ОТАЏБИНА СРБИЈА ИЛИ КАКО БИ ИЗГЛЕДАЛО ДАНАС ОНО ШТО БИ ОД ЊЕ ОСТАЛО?
Можда треба зарад ширег знања додати и следеће:
Након убиства царске породице РОМАНОВ у наредна 84.дана ликвидирано је још 27 њихових рођака и пријатеља, међу којима и ЈЕЛИСАВЕТЕ (ЕЛИЗАБЕТЕ) ФЈОДОРОВНЕ и часне сестре ВАРВАРЕ ЈАКОВЉЕВЕ (чијим моштима сам имао прилику да се у два наврата поклоним и целивам) у манастиру Романових и храму Св.Марије Магдалене на Маслинској гори у светом граду Јерусалиму.
Маја 1979.тела побијене царске породице Романов пронађена су од стране приватних аматерских детектива.
Јула 1991 (након пада комунизма у Русији) тела су есхумирана и након форензичких и ДНК анализа сахрањена у цркви СВ.АПОСТОЛА ПЕТРА и ПАВЛА у Санкт Петербургу.
Тада је Синод РПЦ (руске православне цркве) изражавао сумњу у аутентичност идентитета земних остатака царске породице Романов и због тога нису учествовали у погребној церемонији.
Ипак 2.000 године РПЦ је променила свој став и донела одлуку о КАНОНИЗАЦИЈИ ПОРОДИЦЕ РОМАНОВ, због њихове скромности, стрпљења и покорности.
1.октобра 2008.год. Врховни суд Руске федерације донео је ПРЕСУДУ да су Романови били жртве политичких репресија и као такви су РЕХАБИЛИТОВАНИ.
Године 2015. по захтеву РПЦ извршна је још једном ескумација земних остатака цара НИКОЛАЈА и царице АЛЕКСАНДРЕ РОМАНОВ као и додатне ДНК АНАЛИЗЕ које су заиста потврдиле аутентичност и идентитет цара и царице.
И на крају.
Наша отаџбина СРБИЈА се након скоро века ипак сетила и достојно одужила цару НИКОЛАЈУ другом РОМАНОВОМ подизањем спомен обележја 2014.год. у Београду (ул.краља Милана – Девојачки парк) на месту где се некада налазила зграда амбасаде царевине Русије, као поклон Руске федерације и Руског Војно-историјског друштва граду Београду.
Тако од 16.новембра 2014. год. у најужем центру наше престонице „СИЈА“ спомен обележје СВЕТОМ МУЧЕНИКУ ЦАРУ НИКОЛАЈУ ДРУГОМ КАО ЗНАК ВЕЧНЕ ПОБЕДЕ АЛИ И ДОБРОТЕ ЦАРА ВЕЛИКЕ И МОЋНЕ РУСКЕ ЦАРЕВИНЕ ПОКАЗАНЕ ПРЕМА ТЕРИТОРИЈОМ И БРОЈНОШЋУ МАЛЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ АЛИ ПО КРВИ И ВЕРИ ВЕЛИКОГ БРАТСКОГ ПРАВОСЛАВНОГ СРПСКОГ НАРОДА НА БАЛКАНУ.
Нека је мир и спокој души великог и племенитог мученика цара НИКОЛАЈА, пријатеља СРПСКОГ народа и вечна СЛАВА и ХВАЛА у векове, векова његовом лику и делу.
А на данашњи празник, који је СПЦ (Српска православна црква) посветила СВЕТИМ царским мученицима РОМАНОВИМА, на граници општина Љубовија и Бајина башта у селу СТРМОВО (засеок Јасика) служена је Света архијерејска Литургија и уз молитвено сабрање верног народа, обележена манастирска слава, управо у јединственом манастиру посвећеном горе поменутим Светим царским мученицима РОМАНОВИМА.
Свету архијерејску литургију предводили су и архијереји СПЦ, епископи јенопољски
НИКОН (уједно и викар патријарха српског Порфирија) и шабачки ЈЕРОТЕЈ (на подручју чије епархије се и налази овај манастир).
Иначе светињу је уз благослов блаженопочившег владике шабачког ЛАВРЕНТИЈА подигао руски монах – архимандрит (сада почивши) СЕРГИЈЕ ФЕДОРОВ подвижник и дугогодишњи мисионар православља у Америци. Пре почетка градње светиње, последње три године био је део манастирског братства манастира СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ у Пиднемићу код Љубовије.
Ктитор манастира је Рус ВЈЕЧЕСЛАВ ЗАРЕНКОВ, уједно и оснивач хуманитарног фонда „СТВАРАОЦИ СВЕТА“. Земљиште за светињу је поклон мештанина МИЛОЈКА МИЛОСАВЉЕВИЋА из поменутог села.
Градња манастира започета је 2010.године. Комплетна грађа за подизање светиње допремљена је из РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ.
Манастирска звона стигла су из ПОЧАЈЕВСКЕ ЛАВРЕ а прекрасни мермерни крст од уралског белог камена (постављен испред манастирског храма) стигао је са УРАЛА.
Иконостас су живописали руски уметници у препознатљивом и традиционално аутентичном црквено руском стилу.
Зарад ПОДСЕЋАЊА ево и неколико фотографија од 19. октобра лета Господњег 2019. са ОСВЕЋЕЊА ЧАСНОГ КРСТА (од белог камена мермера) допремљеног са далеког УРАЛА у порту манастира РОМАНОВИХ.
Као и јуче, тај изузетно значајни духовни догађај, а сада већ слободно можемо рећи и историјски, након освећења пре седам година, својим сјајним наступом улепшали су фолклораши из КУД-а АЗБУКОВИЦА Љубовија.
Подсећање и на тадашње беседе епископа шабачке епархије преосвећеног ЛАВРЕНТИЈА и главног и одговорног уредника телевизије ХРАМ – протојереја ставрофора СТОЈАДИНА ПАВЛОВИЋА.
Испред часног КРСТА стоје с лева на десно:
Азбуковачки намесник ДРАГАН СЕКУЛИЋ, архијерејски заменик епископа шабачке епархије МИРКО Вилотић, преосвећени (сада блаженопочивши) владика ЛАВРЕНТИЈЕ, прота СТОЈАДИН ПАВЛОВИЋ и крајњи десно (сада почивши) руски монах архимандрит манастира РОМАНОВИХ у Стрмову СЕРГИЈЕ ФЕДОРОВ из Санкт Петербурга.