Ауторски радовиВЕСТИ

О ВРЕМЕНУ КАДА СУ ГОЛИЈАТИ ПОСЕЗАЛИ ЗА СВЕТСКОМ МОЋИ А ОПТУЖИВАЛИ ДАВИДА

Пише: потпредседник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле
Пре 112. година, тачније 28.јула 1914. Аустроугарска монархија објавила је рат Краљевини Србији, чиме је практично и започео Први светски рат. И гле чуда, за његово “изазивање”оптужена је Србија!
А у ствари тадашње царевине Немачка и Аустроугарска интензивно су се припремале за рат и те припреме нису почеле непосредно пред 1914.год. већ много, много раније. Па да видимо како и када?

Да би једна држава могла да води ограничени рат (регионалног или локалног нивоа а камо ли светски) мора да своју привреду делимично или у целини преусмери и прилагоди потребама ратне привреде, али и да становништва своје државе припреми за будуће вођење рата?

Пре него што о томе кажем нешто конкретније, отишао бих још мало даље, да би смо видели како је припрема почела и у верским круговима католичке цркве за формирање будућих дугорочних ратних циљева велике Немачке? То је био кључни моменат у немачком јавном мњењу за вођење спољне политике и решавању тзв. ИСТОЧНОГ ПИТАЊА у савезу са Аустријском.
Нацрт је трасирао још 1848.године представник католичке цркве ЋЕЗАРЕ БАЛБО. Његов план 1853.год. наставио је да спроводи католички публициста ФРАНЦ ШУЗЕЛКА, а од 1871. и коначног формирања и међународног признања царевине Немачке, њен први канцелар ОТО ФОН БИЗМАРК.

А шта је био концепт Ћезаре Балба?
Па пре свега да Германи не треба да насељавају далеко преко океана Америку, већ да циљ немачке спољне политике треба да буде мирним и легалним средствима КОЛОНИЗАЦИЈА Босне и Херцеговине КАТОЛИЧКИМ ДОСЕЉЕНИЦИМА формирањем тзв. ратарских колонија у средњој Босни.
Када 1876.године у немачком Рајхстагу (Парламенту) Ото фон Бизмарк буде оспорио решавање тзв. ИСТОЧНОГ ПИТАЊА, рекавши да паланке на том простору (мислећи на БиХ) не вреде „ни костију једног померанског (пруског) војника“. Одговорио му је шеф католичке партије у Рајхстагу ЛУДВИГ ВИНДХОРСТ (претпостављам да Вас ово презиме подсећа на нешто у БиХ из времена рата? речима:
„Да. Све то што кажете може бити тачно, АЛИ ОД РЕШАВАЊА ИСТОЧНОГ ПИТАЊА ЗАВИСИ КО ЋЕ ВЛАДАТИ СВЕТОМ, ГЕРМАНИ или СЛОВЕНИ“?

Е то је почетак припрема Немачке и Аустроугарске у будућем ПОСЕЗАЊУ ЗА СВЕТСКОМ МОЋИ, која ће довести до Првог светског рата и свега оног што је он донео целом свету (а пре свих нашој отаџбини Србији) која је по званичним подацима са конференције у Паризу, поднела процентуално највеће људске жртве у Првом светском рату ГУБИТКОМ 1/3 СВОГ УКУПНОГ СТАНОВНИШТВА.

Хајдемо даље!
Пар дана након БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА, партија центра у немачком парламенту (Рајхстагу) започиње са спровођењем у дело идеје Ћезаре Балба из 1848. прикупљањем новца. Већ наредне 1879. од муслиманских бегова у долини реке Врбас откупљује се земља и насељавају прве ратарске колоније. И гле чуда! Насеље добија име баш ВИНДХОРСТ, по поменутом шефу партије ЦЕНТАР Лудвигу Виндхорсту. Али сусретаћемо се ми са овим именом још.

Много је важније да знамо оно што нас у бившој СФРЈ и свим њеним каснијим правним наследницима закључно са данашњом Републиком Србијом нису учили, ДА ЈЕ ДО 1914.ГОД. НАСЕЉЕНО УКУПНО 240.000 КАТОЛИКА (Немаца, Италијана и нешто Пољака) у БиХ. Аустроугарска држава је то преузела КАО СВОЈ ЗВАНИЧНИ ДРЖАВНИ ПРОГРАМ.

Само да подсетим. Убрзо након АНЕКСИЈЕ БиХ 1908.г. већ 1911. хабсбуршке власти у БиХ образују снаге тзв. ЛАНДВЕРА и добровољачке формације ШУРЦКОРПС (Schutzkops). Па да ли је у тим добровољачким јединицама био и један православац? Наравно НЕ. Биле су попуњене искључиво католицима и муслиманима а једини задатак им је био да помогну будућој редовној Аустроугарској војсци у рату против Србије.
Имали су и још један врло битан задатак ПРОТЕРАТИ КОМПЛЕТНО ПРАВОСЛАВНО СРПСКО СТАНОВНИШТВО СА ПОДРУЧЈА ИСТОЧНЕ БОСНЕ. Како су то радили, ваљда сви врло добро знамо? Само да Вас подсетим, да је цело подручје од Дрине до Сарајева проглашено за тзв. ПОБУЊЕНО ПОДРУЧЈЕ (Insurgiertes Gebiet) на коме важе посебни закони. А што би то једном реченицом значило? На све начине, наравно укључујући терор и пуњење аустроугарских и немачких логора православним Србима (РАСЕЛИТИ СВО СРПСКО СТАНОВНИШТВО И НАСЕЛИТИ МУСЛИМАНЕ И КАТОЛИКЕ). Циљ је више него јасан ДА СЕ ПРЕКИНЕ СРПСКИ ЕТНИЧКИ КОНТИНУИТЕТ од Србије преко Босне и Хрватске до Истре.
Уосталом то је одувек била и политика ВАТИКАНА, а није никаква тајна да је Немачка спољна политика увек била идентична спољној политици Ватикана у све три немачке државе. Почев од формирања 1871 г. (у истој оној чувеној сали ОГЛЕДАЛА) у ВЕРСАЈСКОМ дворцу код Париза, где је створена и наша бивша несрећна краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, потоња Југославија.

Ту спољну политику Ватикана и Немачке могли би смо да сврстамо у такозване три филије и то:

ДОЈЧ филија до 1918,
НАЦИ филија од 1933. и
АМЕРИКО филија од 1984. када папа Војтила и Роналд Реган потписују тајни споразум познатији под називом „СВЕТА АЛИЈАНСА“.

Е па браћо и сестре ваљда сви добро знамо шта је Србији и српском народу донела ДОЈЧФИЛИЈА у Првом светском рату, шта НАЦИФИЛИЈА у Другом светском рату и шта АМЕРИКОФИЛИЈА у ратовима од 1991-1995, НАТО бомбардовању 1999. тзв. „Обојеној револуцији“ 2.000. ПОГРОМОМ на КиМ 2004. ОДВАЈАЊЕМ 2006.г. Црне Горе од Србије и отимањем територије јужне српске покрајине КиМ нелегалним проглашењем сувереном државом. И шта нам још увек доноси та филија и сада?

Али да се вратимо на почетак и „видимо“ како је то Немачка почела демографску, економску и политичку припрему своје државе и народа за вођење „Великог“ рата?

Пођимо од ДЕМОГРАФИЈЕ.
Немачка је 1850.г. имала 35,9 милиона становника, да би 1910. (када већ увелико врши финалне припреме за рат) догурала до 65. милиона. Значи увећала је број становника за невероватних 30 милиона. Поређења ради Француска је за исти тај период од 60.година, број становника са 35,4 увећала на свега 39. милиона. Значи само непуна 4 милиона!
Е па ваљда је свима јасно да сунемице у огромном броју рађале децу, а из касније историје видели смо и зашто? Па замислите једну државу која за само 60. година увећа своје становништво за 30 милиона људи?
Али као што знамо број становника није довољан за вођење тако великог рата, какав су Немачка и Аустро-угарска повеле са својим савезницима Италијом и Турском против сила какве су тада биле Русија, Велика Британија, Француска а касније и бројне друге укључујући и САД?

А како је то изгледало у погледу ЕКОНОМСКЕ МОЋИ, чији је можда један од најбољих параметара била ПРОИЗВОДЊА ЧЕЛИКА изражена у тонама?
1870.г. Немачка је производила 300.000 тона а 1914. читавих 14.милиона т. Коментар није потребан. Аустроугарска је 1914. производила 2.700.000 т. (мало више од железаре у Смедереву из најбољих дана) а Русија 4.100.000 т.
Значи НЕМАЧКА ЈЕ ПРОИЗВОДИЛА ЧЕЛИКА 1914. КОЛИКО ЦЕЛА ЕВРОПА ЗАЈЕДНО.

ИЗВОЗ Немачке 1887.био је 3,1 милијарду марака а 1912. пред рат 8,9 милијарди што је пораст од 185%.

Па да ли је и то некакав показатељ о бесмисленом наративу како је мала и након учешћа у два балканска рата исцељена Србија желела РАТ или моћне царевине Немачка и Аустро-Угарска?

При том и Немачка и Аустроуарска за вођење великог рата припремају се не само јачањем својих држава у економском смислу, већ и у сваком другом потребном за вођење рата попут:
(ПОЛИТИЧКОГ јачањем свог утицаја у свету.
ВОЈНОМ повећањем броја војника, производњом нових најсавременијих оружја и оруђа, пренаоружавањем војске и њеном убрзаном преобуком и реорганизацијом, направивши предност у том сегменту у односу на државе чланице АНТАНТЕ од 2-3 године.

Све то је Немачкој и њеном народу давало осећај страховите економске, војне и политичке МОЋИ а самим тим и НЕПОБЕДИВОСТИ немачког народа и оружја. И на том таласу се немачки народ „ПРИПРЕМАО“ ЗА РАТ.
Такође Немачка и Аустроугарска, сматрали су да им тадашње укупне геополитичке прилике у свету „иду на руку“ а пре свега стање код будућих ратних противника Русије, Француске, Велике Британије.
Царску Русију су сматрали за свог најопаснијег противника. А у њој је стање након пораза (у рату 1904-1905) од Јапана, било катастрофално, зато што је након годину дана уследила револуција унутар Русије. Таква Русија није имала економску моћ да створи адекватну и јаку војску која би могла бити достојан супарник у будућем рату. И то је један од ОЗБИЉНИЈИХ РАЗЛОГА зашто се Немачкој и Аустро-угарској журило у рат.

За то време Велика Британија покушава на све начине да очува превласт своје морнарице и поморских снага на светским морима и океанима имајући у виду невероватан успон немачке трговачке и ратне морнарице. А она је као идеја младог немачког цара Вилхелма другог почела да се развија још 1896. јер је он сматрао да само модерна и јака морнарице омогућава „НЕМАЧКО МЕСТО ПОД СУНЦЕМ“. Јасно је на шта је мислио, јер само постајањем јаке поморске силе, нека држава може постати и светска сила. Такође чврст савез са Аустроугарском флотом омогућавао им је приступ и котвљење у Јадранском мору (луке Пула и Котор). Треба напоменути и да је Русија своју моћну Балтичку флоту изгубила у рату са Јапаном на далеком истоку. Логично мања концентрација немачке флоте на Балтику за толико их је увећавала на Атлантику.

Није се заостајало ни у другим важним сегментима попут изградње модерних саобраћајница, али и концентрација огромног капитала УКРУПЊАВАЊЕМ БАНКАРСКОГ СЕКТОРА у четри велике немачке државне банке, зване 4.Д БАНКЕ (Дојче банка, Дрезденска банка, Дисконтна друштва и Банка за трговину и индустрију тзв. Дармштатска банка) јер су претходно на немачком банкарском тржишту владали приватни банкари. Онда су ти моћни банкарски концерни финансирали реализацију најмоћнијих пројеката по целом свету попут:
Багдадске пруге у Малој Азији, Шантунг железнице у Кини, петролејских постројења у Румунији и Месопотамији, пруге у Венецуели, Рударско друштво у Канади, Железничко друштво у Ј. Африци…

А да услед тако енормног повећања протока својих роба и добара не би зависила од енглеске флоте, Немачка гради моћну своју трговачку флоту (паралелно са ратном и изградњом лука) те на тај начин са светских мора потискује енглеску и своје робе допрема по целом свету без уплива и зависности од Велике Британије. У таквим геополитичким приликама немачки планери и ратни стратези постављају циљ.

Муњевити продор преко Балкана на Средоземно море, стављање Пољске под католички патронат, да се Русија ослаби отимањем Украјине, Пољске, Финске и балтичких земаља, самим тим Русија би се вратила у границе пре Петра првог а потом ратом и поробила. Као што знамо исти сценарио поновио се и у Другом светском рату, а нешто слично, изгледа дешава се и сада? У осталом, па како би се прехранили тада око 100 милиона грађана Трећег рајха, без украјинске житнице?
ПС. Лист „Украјина“ која се штампа у Берлину 1884. г. детаљно разрађује ову перспективу.

А на југу Балкана и вековним српским просторима стварају своју „сателит“ државу Албанију (ваљда нас то асоцира на 1999. и 2008.г. и стварање тзв. државе Косово, насилним одузимањем јужне српске покрајине КиМ-е)?
Да се Немачка нескривено припремала за рат, можда је одличан пример реакција немачког цара Вилхелма другог након крвавог устанка радника у Москви 1905.год. и писма које упућује свом државном канцелару Билову следеће садржине:
„Прво ударити на социјалисте, обезглавити их и учинити безопасним, уколико буде неопходно и уз крвопролиће, ПА ТЕК ПОСЛЕ РАТОВАТИ ВАН ЗЕМЉЕ. АЛИ НЕ ПРЕ ТОГА И НЕ ПРЕ ВРЕМЕНА“. Између осталог у том писму цар улазак у велики рат условљава и обавезним уласком у савез са отоманском Турском. Управо тај царев услов још јаче појачава савез са Аустроугарском јер ће њој у задатак бити дат продор преко Балкана (читај Србије) на Средоземље и спајање са Турском, што би истовремено значило и улазак преко Босфора у Азију.

Кад се тиче припрема за рат у оном најосновнијем ВОЈНОМ смислу по питању војске, оружја, оруђа, обуке и преобуке војске, било би потребно много времена и простора, али навешћу само неке од основних показатеља попут:

У јесен 1912 г. у немачком Генералштабу први захтев ЛУДЕНДОРФА. је повећање броја војника са постојећих 622.000 на 900.000, што је повећање људства за невероватних 50%. У пролеће наредне године царски канцелар подноси захтев Рајхстагу (парламенту) за још 132.000 војника.
Уследила је и израда РАТНИХ ПЛАНОВА која је подразумевала РАТ на два фронта (источном и западном) који су израдили првобитно ШЛИФЕН а након његове смрти у децембру 1912. нови начелник генералштаба фон МОЛТКЕ. Суштина плана била је да Аустроугарска заустави на источном фронту Русију, а да Немачка након брзе победе на западном фронту (Француске) се преусмери на исток. Наравно да су ти планови подразумевали да ће Аустроугарска тзв. „блиц кригом“ или ти „брзом шетњом до Ниша“ за пар дана завршити рат са малом краљевином Србијом.

И да завршим овај ПРЕДУГИ текст, цитирајући МОЛТКЕА и његов говор од 12.маја 1914.г. када каже „МИ СМО СПРЕМНИ ЗА РАТ И ШТО ПРЕ ТО БОЉЕ“.
3.јуна 1914.г. иде још даље па каже:
„ЗА 2-3. г. РУСИЈА ЋЕ ЗАВРШИТИ СВОЈЕ НАОРУЖАВАЊЕ. БОЈНА НАДМОЋ НАШИХ НЕПРИЈАТЕЉА ПОСТАЛА БИ ТОЛИКО ВЕЛИКА ДА ОН (Молтке) НЕЋЕ ЗНАТИ КАКО ДА ЗАГОСПОДАРИМО НАД ЊИМА. САДА СМО ИМ ЈОШ У ОДРЕЂЕНОЈ МЕРИ ДОРАСЛИ. По његовом мишљењу СВЕ ДОК НЕКАКО И МОЖЕМО ДА СЕ У БОРБИ ДРЖИМО НА РАВНОЈ НОЗИ, КАКО БИСМО НЕПРИЈАТЕЉУ ЗАДАЛИ УДАРАЦ, НИШТА НАМ ДРУГО НЕ ПРЕОСТАЈЕ СЕМ ВОЂЕЊА ПРЕВЕНТИВНОГ РАТА. Начелник генералштаба (ЈАГОВ) ми је при том наложио ДА НАШУ ПОЛИТИКУ ПРИЛАГОДИМО СКОРАШЊЕМ ВОЂЕЊУ РАТА“.

Све остало што је уследило и трајало од 28.јула 1914. до 11.новембра 1918.год. углавном више или мање, сви знамо?
Али добар део ових података, на жалост НИКАДА нисмо учили у школама и факултетима које смо похађали, већ напротив, да је Први светски рат започео, зато што је неки Србин ГАВРИЛО ПРИНЦИП 28.јуна 1914. у Сарајеву извршио атентат на престолонаследника аустроугарског царства Франца Фердинанда и његову супругу надвојвоткињу Софију.

Ревизионисти историје и геополитички интереси великих сила и данас 112. година касније, понављају мантру да је Србија одговорна за почетак Првог светског рата?

ПА ДА НИЈЕ ЖАЛОСНО, БИЛО БИ СМЕШНО!