У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАНА ПРЕМИЈЕРНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ВАСКРСЛИМ ЈУНАЦИМА СА КАЈМАКЧАЛАНА, АУТОРА РАДОЉУБА РАДЕТА КНЕЖЕВИЋА
Пише: потпредседник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле
На одржаној КЊИЖЕВНОЈ ВЕЧЕРИ у Љубовији 18.септембра 2026. званично је започело обележавање 112. годишњице битке на Мачковом камену.
Организатири књижевне вечери били су:
Библиотека „Милован Глишић“ и Општинска организација ПОТОМАКА ратника 1912-1920. „Браћа Рибникар“ Љубовија.
А на књижевној вечери премијерна презентација књиге ВАСКРСЛИМ ЈУНАЦИМА СА КАЈМАКЧАЛАНА….
аутора РАДОЉУБА РАДЕТА КНЕЖЕВИЋА из Лепосавића са „распетог“ Косова и Метохије.
Предивно књижевно вече својим присуством обогатили су и сјајни рецезенти књиге др. РАДОВАН КАЛАБИЋ и др. НЕНАД ЛАЈБЕНШПЕРЕГЕР.
Лепо је било видети попуњена сва места у холу испред биоскопске сале Љубовијске библиотеке.
А међу бројним посетиоцима (највише чланова наше општинске организације ПОТОМАКА из Љубовије) између осталих и:
Заменик предс. општине Љубовија проф. Љубомир Јевремовић, Намесник азбуковачког намесништва СПЦ протојереј Петар Цвејић са још двојицом свештеника, бивши народни посланик Срето Перић, књижевница Милунка Поповић, просветни радници из љубовијских школа, библиотекари како из Љубовијске тако и библиотека из Бајине баште, Братунца и Сребренице, као и други љубитељи писане речи из Азбуковице и са леве обале Дрине из Републике Српске.
Књижевно вече својим сјајним наступом отворио је ХОР Oсновне школе „Свети Сава“ из Љубовије, под руководством проф. Александра Аце Реновчевић.
А којом би другом песмом, ако не свима добро познатом ТАМО ДАЛЕКО?
И док је одзвањао акустични хол као једним гласом чланова школског хора, видела се на лицима присутних она невидљива унутрашња „топлина“ која обузме све нас национално освешћене Србе, а посебно ПОТОМКЕ наших славних РАТНИКА -ДИВ ЈУНАКА светске и наше историје, када чујемо ту нашу у рангу химне, песму ТАМО ДАЛЕКО.
У име домаћина и организатора, топлим и бираним речима обратио се и поздравио аутора, рецезенте, госте и све присутне на књижевној вечери, директор библиотеке госп. Срђан Ристић.
Мојој маленкости припала је част и задовољство да у својству једног од рецезената и организатора књижевне вечери, представим пре свега аутора Радета Кнежевића (из угла ПИСЦА, ИСТРАЖИВАЧА, ДОКУМЕНТАРИСТЕ, ПЛАНИНАРА и неизоставно изузетног ПОТОМКА) као и у најкраћем његову (након две деценије истраживачког рада) сјајно написану књигу ЈУНАЦИМА СА КАЈМАКЧАЛАНА…!
Потом је уследило више него стручно документациино представљање књиге од стране рецезената Др. НЕНАДА ЛАЈБЕНШПЕРГЕРА, а након њега и из историографског угла, такође рецезената, сјајног историографа и књижевника Др. РАДОВАНА КАЛАБИЋА.
Имајући у виду чињеницу да љубитељи писане речи у Љубовији, немају баш ту привилегију, да често у овој средини имају за госте такве бардове попут доктора Радована и Ненада, свима нам је било јасно да уобичајених 60.минута за презентације књига, у овом случају неће бити довољно, па је продужено за још толико.
Али на истеку тих првих 60. минута и пре него што нам се обратио аутор, школски хор је још једном те вечери, већини присутних покренуо снажне емоције, а појединим и сузе у очима, интерпретацијом невероватно емотивне песме „ТУ НА МАЧКОВОМ КАМЕНУ ЛЕЖИ ХРАБРИ ДЕДА МОЈ“.
Школском хору је то уједно била и одлична генерална проба за сутрашње извођење исте те песме на церемонији обележавања 112. годишњице Боја на Мачковом камену, а нама ПОТОМЦИМА и много, много више од суза у очима!
И коначно, на крају нам се топлом, српског домаћина поштеном људском, ауторском и више него родољубивом ПОТОМАЧКОМ речју обратио аутор РАДОСЛАВ РАДЕ КНЕЖЕВИЋ.
Дуго, сликовито и осећајно нам је аутор приповедао како се и где „родила“ идеја за овакву књигу, а онда и како је она „сазревала“, „расла“ и коначно након две деценије упорног теренско-истраживачког рада на Селачкој и планини Ниџе, али и „рударења“ по бројним војним и другим архивама, коначно појавила и „засијала“ пуним сјајем пред заинтересованим читаоцима.
И баш онако, како сам то, након два пажљива ишчитавања књиге у рукопису, приликом писања рецензије написао, чини ми се, да је:
„…аутор овом књигом подигао СПОМЕНИК ПРЕЦИМА, донео радост генерацијама које је сада читају, залог и камен темељац ПОТОМЦИМА за будућност, уједно испуњавајући и ЗАВЕТ који су нам у аманет оставили наши славни ПРЕЦИ – ДИВ ЈУНАЦИ са КАЈМАКЧАЛАНА и осталих бројних познатих и непознатих битака, са само једним циљем ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
И на крају, дубоко сам убеђен и искрено верујем да ће она (читај књига) обрадовати и бити од користи не само историчарима, планинарима, истраживачима, љубитељима историје и путовања, ПОТОМЦИМА, већ и свим искреним родољубима и патриотама, ЈЕР СРПСТВО СЕ ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ БРАНИ И КЊИГОМ“.
Док је аутор стрпљиво потписивао посвете купцима књиге, да нисам погрешио у рецензији, прави показатељ ми је био поглед на пакет у коме су се пре почетка промоције налазиле књиге.
Осим само присутног свежег мириса штампе, у њему није било ни једне једине књиге.
ПАКЕТ ЈЕ БИО ПРАЗАН.
Изузев троје посетилаца који су из објективних разлога били принуђени да пре завршетка напусте промоцију, сви су купили свој стрпљиво чекани примерак књиге уз наравно ауторову посвету.
Све у свему, општи заједнички утисак скоро свих присутних се своди на констатацију:
да је било задовољство и част тог 18. септембра лета Господњег 2026.бити један од присутних под сводовима љубовијског „храма“ културе.
У име аутора, рецезената, учесника и организатора, неизмерно ХВАЛА свим присутним, што су то предивно књижевно вече у Љубовији својим присуством и активним учешћем учинили незаборавним.