Обележена слава Спомен-храма св. Деспота Стефана Високог на Мачковом камену

Последњег дана јула 2022. године уз присуство свештенства и потомака и поштовалаца традиција са подручја Азбуковице и Рађевине и гостију, светом литургијом, поменом палим на Мачковом Камену, резањем славског „колача“ и уз „трпезу љубави“ прослављена слава Спомен-храма СВ. ДЕСПОТА СТЕФАНА ВИСОКОГ на МАЧКОВОМ КАМЕНУ.

Слава Спомен храма је непосредно иза за нашу историју значајних датума из прошлости. Поред објаве рата од стране Аустроугарске монархије, Краљевини Србији 1914. године, 28. јул је значајан за српску историју јер је тачно на тај датум пре 104.године. у САД је обележен „СРПСКИ ДАН“, а први пут се српска застава завијорила на Белој кући. Ту привилегију су имале само застава Србије 28. јула 1918. у знак почасти за допринос и жртве у Великом рату и француска застава на дан пада Бастије 14. јула 1920.г.
Амерички председник Вудро Вилсон и државни секретар Роберт Ленсинг, изразили су тада посебно поштовање ПРЕМА БОРБИ СРПСКОГ НАРОДА, а српска тробојка подигнута је на Белу кућу као и на све зграде јавних институција у Вашингтону.
Амерички председник Вилсон тог 28. јула 1918. године, на четврту годишњицу објаве рата Аустроугарске Србији, издао је саопштење о томе америчком народу, које је прочитано у црквама широм Америке и објављено у скоро свим утицајним дневним новинама. Ленсинг је тада рекао, да је ХРАБРИ СРПСКИ НАРОД „ЖРТВОВАО СВЕ ЗА СЛОБОДУ И НЕЗАВИСНОСТ“. Идеја за обележавање „СРПСКОГ ДАНА“ потекла је од нашег тадашњег посланика у САД Љубомира Михаиловића (сачувано писмо које је 1.јуна 1918.године упутио другом помоћнику државног секретара Филипсу) у којем је појаснио да је „28.јул датум када су Централне силе прогласиле рат цивилизованом свету“. Филипс му је након само 5. дана одговорио, да је председник Вудро Вилсон импресиониран предлогом везаним за 28.јул, а Михаиловић је о томе одмах обавестио нашу владу у Грчкој на Крфу.
Несумњиво је, да је за доношење овако важне одлуке и став америчког председника према Србији сугурно имало и познанство нашег великог научника МИХАИЛА ПУПИНА који му је био лични пријатељ и у то време научник светског гласа на чувеном америчком „Колумбија“ универзитету.
Треба свакако напоменути и да су од почетка Великог рата бројни грађани САД показивали своју наклоност и симпатије према српском народу и у периоду од 1914 до 1916.године заједно са америчком владом упутили огромну финансијску помоћ и хиљаде и хиљаде тона хуманитарне помоћи Србији и српском народу (превасходно за храну, семена за сетву, пољопривредна оруђа, лекове против тифуса, као и помоћ у транспорту и храни за избеглице).
Такђе мора се памтити и велика и несебична помоћ америчких лекара и медицинских сестара који су како у оквиру међународних медицинских мисија Црвеног крста тако и лично долазили да лече болесне и рањене у нашој отаџбини Србији. Међу првима су формирали и имали своју медицинску мисију у Србији. Већ 13. септембра 1914.године упутили су у Србију савремено опремљену пољску болницу под управом др. ЕДВАРДА ГРЕЈА са 12. лекара, 3. хирурга, 23. медицинске сестре и болничарке, главну сестру МЕРИ ГЛЕДВИН, као и већом количином лекова и санитетског материјала. У Београд су стигли и почели са радом одмах 29. новембра 1914.године на Врачару у саставу војне болнице. Ова тематика је детаљно описана у књизи „ПЕГАВИ ТИФУС У СРБИЈИ 1914 – 1915.“ аутора ИСИДОРА ЂУКОВИЋА, а коју је издао наш САВЕЗ УДРУЖЕЊА ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1912-1920.пре 16.год. тачније 2006.године.

Текст сачињен од материјала са Вибер групе коју води хаџи Сретан Цветојевић „Цвеле“, потпредседник СУПРС.