ВЕСТИ

ПРОБОЈ СОЛУНСКОГ ФРОНТА 15. septembra 1918.

Прошло је 104.године од 15.септембра 1918.године, када је пробијен Солунски фронт, што се испоставило као одлучујуће, за слом Централних сила у Првом светском рату.

Историјски је, веома значајан завршетак Првог светског рата, када су пале Централне силе. Почетак краја Првог светског рата, означио је пробој Солунског фронта, пре 104.године – 15.септембра 1918.године.

На Солунском фронту од 1916.године, до септембра 1918.године, углавномје владало затишје. За команданта Солунског фронта у међувремену је постављен француски генерал Франше д`Епере. Он је јуна 1918.године, одржао саветовање са српским генералима и регентом Александром, на коме је донета одлука да се коначно крене у пробој фронта.

Српска војска била је подељена у две армије – Прву којом је командовао Петар Бојовић и Другу на чијем је челу био Степа Степановић, док је командант штаба био војвода Живојин Мишић.

Борбе су почеле 14.септембра целодневном артиљеријском паљбом да би у зору 15.септембра у 5.30.часова, после снажне артиљеријске припреме, кренуле у напад дивизије првог ешалона Друге армије, под командом војводе Степе Степановића на фронту: Сушица – Соко (17 км.)

Већ првог дана пробијено је 11 км фронта, други дан је ширина проширена на 40 км. И тиме отпочиње слом Централних сила на Солунском фронту чија линија се распада.

Месец и по дана Српска војска је потискивала непријатеља и ослобађала своју земљу и омогућила да се српска застава поново завијори у Београду.

Када једна нација-народ, односно једна генерација да, највише што може да да, апсолутну жртву, сопствени живот, зарад ослобођења домовине и свог народа, то су симболички, изузетно важни моменти у историји, који показују који су то врхунци у трагичном, јуначком аспекту и у неком другом мирнодопском периоду, стваралачком аспекту, које једна нација може да досегне током свог дугог историјског трајања.

Француски маршал Франше д`Епере је касније о српским војницима написао:

„ТО СУ СЕЉАЦИ СКОРО СВИ, ТО СУ ЉУДИ СЛОБОДНИ, НЕСАЛОМИВИ, ГОРДИ НА СЕБЕ И ГОСПОДАРИ СВОЈИХ ЊИВА. АЛИ, ДОШАО ЈЕ РАТ. И ЕТО КАКО СУ СЕ ЗА СЛОБОДУ ЗЕМЉЕ ТИ СЕЉАЦИ БЕЗ НАПОРА ПРЕТВОРИЛИ У ВОЈНИКЕ, НАЈХРАБРИЈЕ, НАЈИСТРАЈНИЈЕ, НАЈБОЉЕ ОД СВИХ. ТО СУ ТЕ СЈАЈНЕ ТРУПЕ, ЗБОГ КОЈИХ САМ ГОРД ШТО САМ ИХ ЈА ВОДИО, РАМЕ УЗ РАМЕ СА ВОЈНИЦИМА ФРАНЦУСКЕ, У ПОБЕДОНОСНУ СЛОБОДУ ЊИХОВЕ ЗЕМЉЕ“.

Поносни на своје претке, захвални за њихову жртву зарад нашег данашњег постојања и слободе, чланови Савеза потомака ратника Србије 1912-1920.године, су на данашњи дан, 15.септембра ове, 2022. године, обележили 104.-ту годишњицу од пробоја Солунског фронта 1918.године, тако што су положили цвеће на Спомен-костурницу браниоцима Београда 1915.године на Новом гробљу у Београду у 10.сати, одали дужну пошту минутом ћутања и где је председник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. године, проф. Иван Стратимировић, говорио о значају овог историјског догађаја и незадрживом јуришу српске војске, после пробоја Солунског фронта, ослобађајући своју земљу, свој народ, своје њиве и своје породице.

Присутнима се обратио и председник Подружнице Савеза потомака ратника Србије 1912-1920.године у Железнику, господин Петар Урошевић, унук артиљеријског наредника Петра М.Урошевића, подофицира Друге армије војводе Степе Степановића и учесника битака на Брегалници, Церу, Колубари, Горничеву, Кајмакчалану и многих других, са песмом „Захвалност“, из збирке његових песама „Поема о српском опанку“ .

ЗАХВАЛНОСТ

У своје име ја овде поносно зборим

онима што после мене треба да дођу.

Ја ове стихове творим

у име оних што се не родише.

Ја болесне умове корим

што им несуђене родитеље свирепо побише.

Захвалност свету, дугујем Њима,

што имам прилику да ово кажем

јер не би било ни ових рима.

Нећу да кријем, нит` да величам

да не беше солунских дивова

не бих био овде да вам ово причам.

Хвала им за сваку стопу земље

коју су, голи и боси, пешице походили.

Хвала им за сваку муку коју су гордо подносили.

Хвала им што су нас људске немани ослободили.

Хваала им за сваку кап крви коју су пролили.

Хвала им што су ми прилику створили.

Хвала им што су гинули и храбро се борили.

Хвала им што их ни мртве нису покорили.

Хвала им што су Србију у светињу претворили.

Хвала им што су пали а нису морали.

Хвала им што су бразду слободе дубоко заорали.

ХВАЛА ИМ!!!

ДАН СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА, СЛОБОДЕ И

НАЦИОНАЛНЕ ЗАСТАВЕ

15.септембар 2020.године

Република Србија и Република Српска су пре две године (2020.), овај датум – 15.септембар, изабрале и установиле као Дан српског јединства, слободе и националне заставе, јер је, на данашњи дан, 1918.године пробијен Солунски фронт.

У свим општинама и градовима у Републици Србији и Републици Српској су, на јавним местима и зградама државних органа и институција јавне власти, видно истакнуте Народна и Државна застава Републике Србије. Овај празник симболизујући јединство српског народа, биће заједнички обележаван у Србији и Републици Српској и у свим срединама у којима су Срби широм света.

Ове, 2022.године, овај Празник је обележен у организацији највиших државних органа Србије и Републике Српске у Бјељини (Република Српска).