Окончање евакуације српске Војске 1916. године

Честити ПОТОМЦИ, драги пријатељи, уважени и поштовани чланови ГРУПЕ.
Само да се подсетимо да је на данашњи датум, 28.фебруара 1916.г. тачно пре 110.год. након 48 дана ОКОНЧАНА ЕВАКУАЦИЈА СРПСКЕ ВОЈСКЕ СА ЈАДРАНСКОГ ПРИМОРЈА ИЗ АЛБАНСКИХ ЛУКА ДРАЧ И ВАЛОНА У ФРАНЦУСКУ, НА КОРЗИКУ, СЕВЕР АФРИКЕ И ГРЧКО ОСТРВО КРФ У ЈОНСКОМ МОРУ.

Подсећања ради:
6.јануара 1916.г.
У луци ДРАЧ (Албанија) укрцао се ПРВИ КОНВОЈ са око 9.000 наших предака (половина тешки рањеници и болесници) и кренуо према Северној Африци у БИЗЕРТУ (Тунис).

Пошто је српска влада и Врховна команда схватила, колика опасност прети Србији евакуацијом њене војске хиљадама километара у удаљену Африку, регент Александар забранио је било какву даљу евакуацију и о својој ОДЛУЦИ обавестио савезнике, а пре свих руског цара Николаја Романова другог.

11.јануара 1916.г.
Без консултација са савезницима (Енглеском и Италијом) француски 6.(шести) ПЕШАДИЈСКИ АЛПСКИ ЛОВАЧКИ БАТАЉОН (јачине 1.500 војника) око 02,30 часова, упловио је без светала у КРФСКО ПРИСТАНИШТЕ са 3 (три) крстарице. Командант фрегате поручник АВИА, наредио је искрцавање и истог дана до 10,30 часова, без пруженог отпора запосели су све главне тачке у граду (лука, стара тврђава, дворац Ахилеон на јужном Крфу као будућа официрска болница).
Примера ради, командант генерал МОНДИЗЕР не само да није био упознат са заузимањем, већ није био ни обавештен о запоседању Крфа.

14.јануар 1916.г.
Обавештена СРПСКА ВЛАДА, да је острво КРФ одабрано као БАЗА за ПРИХВАТ, ОПОРАВАК И РЕОРГАНИЗАЦИЈУ СРПСКЕ ВОЈСКЕ.

18.јануар 1916.г.
Из луке ВАЛОНА (Албанија) почело је укрцавање првих српских војника на пловила и искрцавање у луци села Говино (ГУВИЈА) удаљено 6 км северно од града Крфа.
Истога дана из БРИНДИЗИЈА (Италија) на Крф је стигао председник владе Никола Пашић.

18.јануар – 23.фебруар 1916.г.
УКРЦАНО и ЕВАКУИСАНО 113.050 војника и старешина као и око 15.000 цивила избеглица.
Различити су подаци о броју превезених на Крф.
Француска мисија која је званично руководила укрцавањем и транспортом у свом извештају је навела следеће податке:

УКРЦАЛО се укупно: 154.454 Срба.
Од тога ПРЕВЕЗЕНО на:

КРФ 138.691
Корзику 3.000
Тунис 10.763
Француску 2.000

У области ВАЛОНЕ (село Дризуша) поред реке Војуше, ради чувања и исхране стоке, остала је једна КОЊИЧКА ДИВИЗИЈА јачине 13.068 војника и официра са задатком да се брину о 16.500 коња, који су постепено пребацивани из Албаније на Крф (све до 5. априла 1916) када је Валону напустила ЗВАНИЧНА КОМИСИЈА која је пратила и надгледала укрцавање и ЕВАКУАЦИЈУ српске војске.
Напомињем, да се последњег дана евакуације српске војске 23.фебруара 1916.г. у Валони са последњим транспортом укрцао и регент АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ као врховни командант у пратњи генерала ПЕТРА БОЈОВИЋА и истог дана са последњим групом српских војника искрцао на Крф.
Такође, желим да Вас упознам и са чињеницом да је регент Александар током ЕВАКУАЦИЈЕ српске војске одбио да отпутује у Италију или Шпанију због хитне операције (иста је обављена ту у Албанији) а он је све време пратио укрцавање у Валони.
Подсећам Вас и на његову изјаву:
„Ја ћу овде остати да пратим укрцавање трупа и избеглица и када ПОСЛЕДЊИ МОЈ ВОЈНИК БУДЕ УКРЦАН, ОНДА ЋЕ РЕД ДОЋИ И НА МЕНЕ. ТАДА ЋУ ЈА КРЕНУТИ – ПРЕ НЕ. ЈА ЋУ БИТИ ПОСЛЕДЊИ КОЈИ НАПУШТА ОТАЏБИНУ“.

Током ЕВАКУАЦИЈЕ и ТРАНСПОРТА српске војске и избеглица, ангажовано је:

81. транспортно пловило са укупном бруто тонажом од 223.000 тона.

Од тога:
Италијанских 45
Француских 25
Енглеских 11
са укупно 322 пловидбе.

Током обезбеђења транспорта, савезничка флота изгубила је:
1 крстарицу, 2 разарача, 6 дифтера и 5 подморница.
При том посебно треба истаћи ДА НИ ЈЕДАН ТРАНСПОРТНИ БРОД СА НАШИМ ВОЈНИЦИМА И ЦИВИЛИМА НИЈЕ ПОГОЂЕН НИТИ ПОТОПЉЕН, ТОКОМ УКРЦАВАЊА, ПЛОВИДБЕ И ИСКРЦАВАЊА.

РЕЗИМЕ:
Из Албаније на Крф, Тунис, Корзику и Француску укључујући и 5.600 наших војника који су се из Македоније повукли заједно са француским трупама у област Солуна (током новембра 1915) то је укупно ЕВАКУИСАНИХ 164.691 ВОЈНИКА и СТАРЕШИНА СРПСКЕ ВОЈСКЕ.

Иначе, током повлачења из Србије имали смо око 150.000 мртвих, 77.278 несталих војника и старешина, као и 166.422 избеглица – цивила.

НАШИ УКУПНИ ГУБИЦИ (војни и цивилни) 243.877 људи.
Значи, на стравичном и „голготском“ путу од КиМ до Јадранске обале, уништена је 1/3 српске војске (од невремена, глади, физичке изнемоглости, убијања у заседама од стране племена и појединаца током проласка кроз Албанију, несталих у беспућима, снежним наносима и свим суровостима планинских гудура, или враћајући се сами назад приликом самовласног напуштања својих јединица и тако умирали или падали у руке непријатеља а за које су касније тврдили да су их заробили током борби и одводили у логоре..).

Гледано са данашње дистанце од 110.година, слободно можемо рећи да су то биле невероватне и нечувене историјске лекције о СЕБИЧНОСТИ ВЕЛИКИХ СИЛА КОЈИМА СУ МАЛЕ ДРЖАВЕ (ма колико им биле одане и корисне) ТРЕТИРАЛИ САМО КАО ПИОНЕ У ЊИХОВИМ МЕЂУСОБНУМ РАЗРАЧУНАВАЊИМА.
Повлачење српске војске и Владе са КиМ у албанско приморје представља један од најречитијих примера отпора таквој егоистичкој политици велики сила и сведочанства о НЕПОКОЛОБЉИВОЈ ВЕРНОСТИ СРПСКЕ ВОЈСКЕ СВОЈОЈ ЗАСТАВИ И ЉУБАВИ ПРЕМА СЛОБОДИ, СВОМ КРАЉУ И ОТАЏБИНИ.
Овај пример, такође показује и да је ЉУБАВ ПРЕМА СЛОБОДИ МАЛИХ НАРОДА, ЈАЧА СИЛА, ОД НАСИЉА ВЕЛИКИХ И МОЋНИХ.
Зато!
Нека је заувек СЛАВА и ХВАЛА нашим СЛАВНИМ ПРЕЦИМА ДИВ ЈУНАЦИМА СВЕТСКЕ И НАШЕ ИСТОРИЈЕ.
Амин Боже дај.

С поштовањем,
хаџи Цвеле