У ШАПЦУ ОБЕЛЕЖЕНА 158.ГОДИШЊИЦА ПРЕДАЈЕ КЉУЧЕВА ГРАДОВА КЊАЗУ МИХАИЛУ

Пише: потпредседник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. Проф.хаџи Сретен Цветојевић Цвеле

Као што сам 19.априла у свом тексту, пишући о значају ПРЕДАЈЕ КЉУЧЕВА ГРАДОВА КЊАЗУ МИХАИЛУ и СРБИЈИ 1867.год.од стране Турске, подсетио да ће обележавање ове године бити у граду Шапцу, исто је данас 22.априла и одржано.

Започело је пријемом делегација градова, општина и нашег Републичког одбора САВЕЗА, у свечаној сали градске управе града Шапца, који су приредили председник градске скупштине Немања Пајић и члан градског већа госп. Зоран Здравковић.

Присутне делегације предводили су:

Републички одбор САВЕЗА председник Иван Стратимировић и В.Д. генералног секретара Зоран Шукало.

Градски одбор САВЕЗА за град Београд госп. Горан Чупић. Градски одбор САВЕЗА града Шапца, председник Слободан Живановић и делегацију општине Љубовија, заменик председника општине проф. Љубомир Јевремовић и пштинске организације удружења потомака ратника 1912-1920. „Браћа Рибникар“ моја маленкост (хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле).

По завршетку пријема, делегације су на Сави, испред источне капије старе шабачке тврђаве положиле венце и цвеће.

О историјату шабачке тврђаве и самом чину предаје исте кнежевини Србији, одласком турске војне посаде и становништва из ње 1867.године, говорио је историчар Дејан Живановић.

Град Шабац и наша ГО потомака из Шапца као добри домаћини, потрудили су се да за ову прилику припреме и адекватан културни програм.

Посетили смо Међуопштински историјски архив града Шапца и од стране директорке истог са аутором изложбе архивским саветником Горданом Филиповић проведени кроз поставку „Градско поглаварство града Шапца“ али и историјску улогу и значај локалних самоуправа у Србији, које се као општине први пут помињу још у Сретењском уставу 1835.године.

У Музеју града Шапца, присуствовали смо званичном отварању изложбе 47.слика, 27. жена сликара на тему улога жена сликара у српској култури, под називом „МНОГИ ЋЕ МОЈЕ СЛИКЕ ЧУВАТИ, А МОЈЕ ИМЕ ПОМИЊАТИ“.

Дружење је завршено у једном од предивних шабачких ресторана са етно мотивима и наравно уобичајеном разменом поклона.

Растали смо се уз поздрав „до виђења“ на следећим јубиларним 30-им сусретима „ПРЕДАЈЕ КЉУЧЕВА ГРАДОВА“ априла 2026. године на Дунаву и у прелепом Кладову, наследнику града-тврђаве ФЕТИСЛАМ.

И на крају, морам додати да је град Шабац као и 1998, 2005, 2011 и 2017.год. био добар домаћин, али овог пута се поткрао озбиљан организациони пропуст, јер градови Ужице, Смедерево и локална самоуправа Кладово нису позвани на сусрете, па самим тим и наша градска и општинска удружења из тих места нису ни допутовали у Шабац.

Хтели ми то признати или не, манифестација у својој 29.години постојања је била значајно „окрњена“ и сви смо се помало осећали нелагодно и непријатно. Дешавало се и до сада да се понека делегација из оправданих разлога, не појави, али никада то није било више од једне. Овог пута није било три или боље рећи половина.

С тога, пре свега ми из руководства САВЕЗА као иницијатори, покретачи и суорганизатори ове манифестације, инсистирали смо да се у самој организацији ових сусрета мора мењати пре свега приступ градских и локалних самоуправа у својству домаћина сусрета или њен досадашњи „формат“ организовања, да се овако нешто не би поновило?

При том, значај овог историјског датума и самог догађаја ПРЕДАЈЕ КЉУЧЕВА ГРАДОВА КЊАЗУ МИХАИЛУ из 1867. годуне, далеко, далеко превазилази значај који му се тренутно придаје.

Зато, већ сада обећавамо, да ће Општина Љубовија (формално-правни и фактички наследник) порушеног старог СОКОЛ града и њено општинско удружење потомака ратника 1912-1920. „Браћа Рибникар“, за две године, тачније 2027. завршиће овај пети круг сусрета „ПРЕДАЈЕ КЉУЧЕВА ГРАДОВА“ и том приликом покушати да буде добар домаћин манифестације као што смо по једногласним оценама свих учесника били и 2001, 2007, 2013 и 2019.године? А то између осталог, пре свега значи: унапред обезбеђено и потврђено присуство свих делегација градова и општина, добра медијска презентација пре, током и након завршетка манифестације (најаве у штампаним и ел. медијима), присуство представника средстава информисања током манифестације и њихови прилози доступни широком читалачком и ТВ аудиторијуму), официјелног фотографа и сниматеља, обавезно присуство младих, пре свега (ученика из основних и средњих школа и њихових историјских секција.. ) али и гостију на тзв. „округлом столу“ са темом „ПРЕДАЈА ГРАДОВА.. „, пратећи културно уметнички програм и сл.

Да ми, овогодишњи домаћини шапчани не замере (а надам се да неће) јер знају колико ја волим и колико сам лично по много основа већ 46. година везан за град Шабац и доживљам га искључиво као свој град?

Али градска управа града Шапца није смела дозволити пропуст који им се десио (јер он просто речено није смео да се деси)? Јер како можете очекивати да Вам допутују делегације из Кладова, Смедерева и Ужица а да их пре тога нисте позвали?

Друго, да ли је могуће да градска управа града Шапца као организатори манифестације не позову, ако не средства информисања са националном фреквенцијом, онда у сваком случају оне локалне који редовно „по дифолту“ прате рад Градске управе? Бар мени је то тешко, схватљиво и још теже разумљиво? Па зар није било потребно бар 2-3 минута посветити ПОЛАГАЊУ ВЕНАЦА ОСЛОБОДИОЦИМА СРБИЈЕ из 1867.године ПРЕД ЗИДИНАМА СТАРЕ ШАБАЧКЕ ТВРЂАВЕ?

Сигуран сам да би се као осведочени професионалци у свом послу али и обавези према граду оснивачу и финансијеру појавили, претпостављам да их нико није позвао?

Па честити ПОТОМЦИ и драги пријатељи!

Једна мала средина каква је Љубовија и њена општинска организација потомака ратника 1912-1920. „Браћа Рибникар“ је у годинама када је била домаћин, између осталог обезбеђивала ТВ прилоге Јавног сервиса РТС у „Дневнику“, „Хроници региона“, „Јутарњем програму“, „Жикиној шареници“… а прилоге регионалних и локалних ТВ станица Шапца, Ужица, Лознице… нећу ни помињати?

Јасно нам је свима да горе поменуте ТВ емисије РТС у просеку (шер) гледа преко милион гледалаца. Па то нам је основни циљ, када је ова манифестација у питању, а не формално наше персонално окупљање и међусобни разговори на ту тему у оквиру наведене манифестације.

Између осталог, зато сам у својству потпредседника САВЕЗА, али и 24 пута до сада, члана делегације општине Љубовија на овој манифестацији, предложио делегацијама овогодишњих сусрета и домаћинима, да или да мењају свој приступ овој манифестацији или да мењамо њен досадашњи формат организовања и одржавања?

Оно о чему не смемо ни да помислимо, а камоли учинимо, је: да се манифестација само од себе „УГАСИ“!

Рекао бих, да то књаз МИХАИЛО и његова мудра дипломатија, српски народ и српска национална историја, а пре свега будуће младе генерације које долазе после нас, НИСУ ЗАСЛУЖИЛИ и НЕ БИ СМЕЛО ДА СЕ ДОГОДИ?