ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 111.ГОДИШЊИЦЕ ЦЕРСКЕ БИТКЕ ИЗ УГЛА ПОТПРЕДСЕДНИКА САВЕЗА УДРУЖЕЊА ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1912-1920.

Пише: потпредседник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. Проф.хаџи Сретен Цветојевић Цвеле
У уторак 19.августа лета Господњег 2025. као и претходних година на празник ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ на српским „Термопилима“ – планини Цер (натопљеној рекама крви храбрих српских ратника ДИВ ЈУНАКА и још више агресорских аустроугарских освајача) испред СПОМЕН КОСТУРНИЦЕ у Текеришу, поменом погинулим и државном церемонијом, обележена је 111.годишњица исполинске и историјске ЈАДАРСКЕ – ЦЕРСКЕ БИТКЕ. Помен су заједнички одслужили свештеници шабачког, подринског и рађевског намесништва епархије шабачке.

Државну церемонију у име Владе Републике Србије и њеног Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, предводила је изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурић Стаменковски.

Венце су након министарке Стаменковски положил и: потпредседник Народне Скупштине Републике Србије Јован Јањић, министар спорта Зоран Гајић, делегације, Министарства одбране и Војске Србије, мачванског управног округа, градова Шапца и Лознице, локалних самоуправа Крупња, Љубовије, Богатића и Владимираца, војни изасланици и представници амбасада Чешке, Словачке, Велике Британије, САД-а .. бројна удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије и Републике Српске, као и других удружења и појединаца, међу којима и нашег САВЕЗА потомака ратника Србије 1912-1920. коју су предводили Горан Чупић, Божица Велоусис и Зоран Тркуља, сви из градског одбора града Београда, као и бројне делегације наших регионалних, градских и општинских организација САВЕЗА ПОТОМАКА.

Делегацију општине Љубовија и удружења потомака ратника 1912-1920. „Браћа Рибникар“ Љубовија предводили су: заменик председника општине Љубомир Јевремовић и моја маленкост.

Оно на шта сви треба да будемо поносни је свакако дивна „слика“ која се могла видети у Текеришу. Да је и на овој 111.као и на прошлогодишњој 110.јубиларној годишњици био присутан велики број (од најмлађих до најстаријих) учесника „ЦЕРСКОГ МАРША“, ветерана учесника ратова 90-их, али и ветерани 72.спец.бригаде ВС и интервентних јединица полиције МУП Србије, као и бројни појединци, међу којима и директна потомкиња славног војводе Степе Степановића.

Центар београдских фестивала извео је пригодан уметнички, а гудачки квартет „Дуенде“ музички програм.

О величини и значају битке, говорили су:

у име Владе Републике Србије, министарка Милица Ђурић Стаменковски, а у име домаћина, градоначелница Лознице Драгана Лукић.

Посебно желим да похвалим (након оне бруке из 2021.г. о којој сам истог дана писао држ.секретару Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања) ПРОТОКОЛ Одбора за неговање традиција горе наведеног министарства са држ. секретаром на челу, госп. Зораном Антићем и његовим сарадницима из протокола министарства.

ЗАШТО?

Па зато што су и ове године, све делегације приликом полагања венаца имале исти третман током званичне државне церемоније полагања венаца, а не као 2021.када је након полагања венаца државних и делегација Министарства одбране, Војске, градова и општина, званича церемонија била завршена, а сви остали полагали венце без најаве и како ко и пре стигне у шареноликој маси?

Сматрао сам и сматрам да протокол треба да уважи све оне који допутују, чак и из најудаљенијих крајева наше отаџбине, да би се поклонили сенима својих СЛАВНИХ ПРЕДАКА и одали им дужне почасти током званичне државне церемоније, а не као 2021.г. да буду безимени и нико? Тада су венце полагали као шарена циркуска шатра и руља, а не делегације озбиљних друштва и удружења, па у крајњој линији и појединца који такође већ деценијама, сваког 19.августа долазе у Текериш из најудаљених места широм наше лепеотаџбине Србије? Зато! Још једном у име свих тих бројних и безимених делегација и појединаца, велико хвала протоколу министраства.

При том и даље остаје присутан захтев нашег САВЕЗА, да тзв. „кровне“ организације републичког ранга које баштине и чувају традиције одређених периода из наше славне српске историје буду издвојене и у рангу званичних делегација државе, војске, округа, градова и општина.

Па тако на Церу, Мачковом камену, Гучеву, Колубари, Крфу, Виду, Солуну, Кајмакчалану, Битољу, Зебрњаку, Горничеву, Бизерти, Мензел Бургиби.. (једном речју свим местима где се државним и другим видовима церемонија обележавају догађаји из периода 1912-1918. (БАЛКАНСКИ и ПРВИ СВЕТСКИ РАТ) наш Републички одбор САВЕЗА ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1912-1920. треба да буде адекватно уврштен у протокол. Баш као што би и на свим местима обележавања догађаја нпр. из ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА исто тако био уврштен СУБНОР. Такође по истом том принципу и на свим осталим церемонијама попут: СРПСКО-ТУРСКИХ УСТАНАКА и БОЈЕВА, РАТОВА 90-тих година прошлог века, НАТО АГРЕСИЈЕ НА СРЈ и бројним другим, на местима где Одбор за неговање револуционарних традиција Владе Републике Србије одржава званичне државне церемоније, чувајући те догађаје од заборава.

Надам се и верујем да ће тако можда у будућности и бити?

На жалост и срамоту свих Срба, национални јавни сервис РТС, у свом Другом дневнику (19,30 ч) за разлику од прошле године, када је дао адекватно место у прилогу о обележавања 110. год. једног од најзначајнијих догађаја из наше српске историје о обележавању 110. год. ПРВЕ ПОБЕДЕ једне од савезничких војски у Првом светском рату и једне од највећих извојеваних победа српске војске и српског оружја у својој целокупној историји, емитовала на почетку Другог дневника РТС, а не у 23.минуту, како је то било претходне 2023.године. Ове 2025 год. било је још жалосније и трагичније него 2023. Прилог са Цера у најави Дневника није ни поменут, а емитован је ДА НЕ ПОВЕРУЈЕТЕ у 27. минуту Дневника као ПОСЛЕДЊА ВЕСТ пре спорта и временске прогнозе?

Па да ли је могуће?

Да ли је то наш национални јавни сервис државе Србије или неке друге? Па чак и да је неке од земаља савезница заслужио би бољи третман? Нисам сигуран, да су све вести које су емитоване пре прилога са Цера, биле толико актуелније и самим тим заслужиле да добију приоритет испред прилога о обележавању 111.годишњице ПРВЕ ПОБЕДЕ САВЕЗНИЧКЕ ВОЈСКЕ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ?

Али ако су то правила уређивачке политике РТС и начин поштовања НАЦИОНАЛНЕ ИСТОРИЈЕ своје државе Србије, онда ја ту стављам тачку, јер ја као појединац свакако не могу да утичем на уређивачку политику РТС. Али с обзиром да је у питању национални јавни сервис (моје отаџбине) сматрам да имам бар морално право да као њен грађанин који плаћа претплату за јавни сервис, при том и као директни потомак деде Милорада Цветојевића редова славне ДРИНСКЕ ДИВИЗИЈЕ, који је свој млади живот (стар 34.год) положио на „олтар“ отаџбине 16.августа 1914. у првим данима ЦЕРСКЕ БИТКЕ и на крају и у својству потпредседника патриотске организације каква је САВЕЗ ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1912-1920. која на најбољи могући начин покушава да баштини и чува традиције (између осталих и славне ЦЕРСКЕ битке) треба да дам свој осврт или коментар?

А да ли ће национални јавни сервис РТС у својој уређивачкој политици променити свој приступ према можда најславнијој победи српске војске, свакако ће показати време које долази?

Међутим, оно што би одговорни у РТС-е а пре свих уредници Дневника требало да знају је:

да је ЈАДАРСКА или ЦЕРСКА битка, БИТКА над БИТКАМА и ПОБЕДА над ПОБЕДАМА славне српске војске у целој својој историји.

Зашто?

Па управо зато што је, (као што скоро сви знамо) ПРВА ПОБЕДА ЈЕДНЕ ОД САВЕЗНИЧКИХ ВОЈСКИ У ВЕЛИКОМ РАТУ. У овом случају, победа српске војске. Баш зато као таква, превазишла је оквире и ранг једне у низу бројних битака са бојишта, ратишта и војишта из Првог светског рата и ушла је у све војне историје и енциклопедије света и заувек ће тамо и остати.

Зато је она „звезда“ водиља и путоказ свим (условно речено) малим слободољубивим државама и народима, да када се брани своја отаџбина и слобода и НЕМОГУЋЕ је МОГУЋЕ!

Српска војска је те давне 1914.године у 12.дана августовског „пакла“ на земљи , под скоро немогућим условима извојевала ПОБЕДУ над агресорском Аустроугарском војском. При том, над војском из државе која се годинама активно припремала за рат на свим пољима (државном, војном, привредном.) и била војска државе 6.(шест) пута већа територијом и 11.(једанаест) пута бројем становника од краљевине Србије.

Војнички гледано била је у огромној предности у сваком погледу, осим на једном?

Тај један био је тзв. ВОЉНИ фактор.

Скоро сваки српски војник, подофицир и официр, закључно са регентом Александром као врховним командантом српске војске, ВЕРОВАО је у КОНАЧНУ ПОБЕДУ и да се она може извојевати чак и над толико надмоћнијем агресору какава је била војска велике и моћне двојне монархије – царевине Аустроугарске.

И управо тај вољни моменат и невероватна спремност на саможртвовање, превагнулу су у овој битци и довели не само до коначне победе у истој, већ и више него понижавајућег пораза агресора, која се потпуно дезорганизована повлачила бежећи са фронта преко Дрине и Саве. Али ни то није све?

У свеопштој бежанији поражена и понижена аустроугарска војска, свој бес због пораза искалила је над недужним цивилним становништвом, чинећи људском уму несхватљиве ратне злочине, до тада незабележене у историји ратовања. Силовања и убијања свих на које су наишли без обзира на пол и године старости уз претходна мучења, зверска иживљавања, пљачке и паљења имовине.

И на крају.

Најважније је да се ЦЕРСКА битка обележава због НЕУМРЛИХ ЦЕРСКИХ ДИВ ЈУНАКА и да ће тако надајмо се заувек и бити?

Наши славни ПРЕЦИ су то као ЈЕДИНСТВЕНИ и НЕПОНОВЉИВИ ДИВ ЈУНАЦИ Првог светског рата свакако и заслужили!

У крајњој линији, то је ОБАВЕЗА и НЕОДУЖИВИ ДУГ за сва времена, сваког од нас ПОТОМАКА и сваког Србина, ма где био?