ВЕСТИ

Годишњица оснивања ПРАВИТЕЉСТВУЈУШЧЕГ СОВЈЕТА СРБИЈЕ

Чланови Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. су у селу Велики Борак, Општина Барајево присуствовали на државној церемонији обележавања 220 година од оснивања прве Владе у Србији, 28. августa 1805.у кући кнеза Симе Марковића, село Велики Борак, општина Барајево, основан је ПРАВИТЕЉСТВУЈУШЧИ СОВЈЕТ СРБИЈЕ.

Шта је ПРАВИТЕЉСТВУЈУШЧИ СОВЈЕТ СЕРБСКИ?

Пригодно објашњење овог важног догађаја дао нам је потпредседник Савеза хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле

То је у ствари данашњим речником речено ВЛАДА и имала је тада прерогативе ЗАКОНОДАВНЕ и ИЗВРШНЕ власти. Као такав, СОВЈЕТ је обједињавао напоре устаника из бојева са Турцима да се развија ослободилачка борба српског народа на подручју целе Србије, али и да својим одлукама и њиховим спровођењем ствара услове за бржи економски, друштвени и културни развој целе Србије. Основан је на Народној скупштини у Борку 15. августа по старом а 28. августа по новом календару 1805.год.

Чинило га је 12. изабраних представника народа из 12.тада постојећих НАХИЈА у Србији. Председник се бирао сваког месеца а први је био ПРОТА МАТЕЈА НЕНАДОВИЋ. Предвиђено је било и 6.ПОПЕЧИТЕЉА (министара) који су се бирали између њих 12. совјетника и то за: војску, финансије, правду, просвету и цркву, унутрашње и спољне послове, као и 1. СЕКРЕТАР. Попечитељи (министри) бирани су први пут тек 1811.г. (значи тек 6.г. након формирања СОВЈЕТА).

Прво седиште било је у манастиру ВОЉЕВЧА испод планине Рудник, а потом у манастиру БОГОВАЂА. Тада се у свакој нахији формирају и МАГИСТРАТИ (судови). Током боравка у Боговађи, израђен је и први ПЕЧАТ Правитељствујушчег совјета.

То је у ствари ГРБ Србије који чине 4.“оцила“ и грб древне Трибалије (што је у ствари између бројних стари назив за Србију), под круном главе вепра и стрелом забоденом у његово чело. Између грбова је цвет крина, а испод 1804.г. Около је натпис ПРАВИТЕЉСТВУЈУШЧИ СОВЈЕТ СЕРБСКИ.

Седиште Совјета је након ослобођења Смедерева од Турака 1806.г.пребачено у исти а по ослобођењу Београда (1807) у Београд, где је остао све до 1813. године и пропасти Првог српског устанка. И на крају. Свакако треба констатовати да је и ако константно био изложен сукобима и амбицијама појединих његових чланова и потресан унутрашњим и спољним неприликама и утицајима СОВЈЕТ ЈЕ ОДИГРАО ВАЖНУ ИСТОРИЈСКУ УЛОГУ У УСТАНИЧКОЈ СРБИЈИ као и поновном оживљавању ИДЕЈЕ ДРЖАВОТВОРНОСТИ наше отаџбине Србије а коју смо вековима имали на Балканском (Хелмском) полуострву до 15. века или тачније 1459.године и пада под Османлијско ропство.

На церемонији у име Савеза венце су положили Рада Миличић, Зоран Шукало и Слободанка Беговић у Спомен комплексу