ПРЕ 110.ГОДИНА НА БАДЊИ ДАН ЗАПОЧЕЛА СПАСОНОСНА ЕВАКУАЦИЈА СРПСКЕ ВОЈСКЕ СА АЛБАНСКОГ ПРИМОРЈА

Пише: потпредседник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле 

Браћо и сестре, честити ПОТОМЦИ наших славних предака. Ево подсећања на 6.јануар 1916.г. као датум од посебног значаја за нашу ОТАЏБИНУ и један од пресудних за судбину ВОЈСКЕ СРБИЈЕ, јер јој је тада претила опасност од потпуног нестајања (физичко изумирање на обали Јадранског мора у италијанској окупационој зони код Валоне у Албанији).
Зато, прво да се подсетимо на предисторију и генезу догађаја пре евакуације са албанске обале а онда и искрцавања СРПСКЕ ВОЈСКЕ на грчко острво КРФ у Јонском мору.

Имајући у виду, да је 21.новембра 1915.г. НАРЕДБА француске владе генералу САРАЈУ, да све војне трупе повуче из Македоније према Солуну, што је и учињено 24.и 25.новембра, чиме се окончало неуспешно ангажовање савезничких трупа упућених у помоћ Србији 1915.г. Таква ситуација из основа је променила главни стратегијски план Владе и Врховне команде наше војске и уместо спајања са савезничким снагама УСЛЕДИЛО ЈЕ:

25.новембра 1915.г.

Влада и Врховна команда донели ОДЛУКУ да се не прихватају даље борбе, не оставља непријатељу плен у оружју, већ да се целокупна војска повуче преко Албаније и Црне Горе у приморје и ту уз помоћ савезника обнови и припреми за нова дејства.Тиме је завршено повлачење наше војске од северних до југозападних граница које је трајало под борбом два месеца и по дубини од 500 км уз беспримерно јунаштво и жртве свих. С обзиром да није успео план немачке команде и команданта Фон Макензена да нашу војску „укљешти“ и потпуно уништи, уследило је
повлачење српске војске у 3.групе и на 3.правца.

11.децембар 1915.г.
Председник владе НИКОЛА ПАШИЋ од савезника тражи ХИТНУ ЕВАКУАЦИЈУ СРПСКЕ ВОЈСКЕ из Албаније у Солун.

ЕНГЛЕЗИ,
траже да Срби продуже још 200.км обалом од ДРАЧА до ВАЛОНЕ, јер им није безбедно пристајање бродова у Драчу и Медови због плитког мора и аустроугарских подморница.

ИТАЛИЈАНИ,
забранили да се Срби приближе ВАЛОНИ (њихова окупациона зона) ближе од 80.км и одбили да упуте своје одреде за заштиту Срба, а споразумом од 10.маја 1915.г. постигнутим са Енглезима и Французима, имали су ГЛАВНУ КОМАНДУ НАД ПОМОРСКИМ ОПЕРАЦИЈАМА У ЈАДРАНУ.

16.децембар 1915. АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ, обратио се руском цару НИКОЛАЈУ (другом) РОМАНОВУ и обавестио га, да СРСКОЈ ВОЈСЦИ прети најстрашнији свршетак, јер је након језивог повлачења на приморје од ОБЕЋАНЕ ПОМОЋИ САВЕЗНИКА НИЈЕ САЧЕКАЛО НИШТА.
Телеграм завршава следећим речима;
„Ја се надам да ће овај мој апел наићи код Вашег Величанства, који се увек очински старао за Српски народ и да ће интервенисати код савезника, да спасе Српску војску од катастрофе, коју није заслужила а која предстоји“.

19.децембра 1915.
РУСКА ВЛАДА ИЗЈАВИЛА:
„…да ће ставити у питање и САМ САВЕЗ са западним савезницима, ако се одмах не учини све ДА СЕ СПАСЕ СРПСКА ВОЈСКА“.

21.децембар 1915.
Француска након ултиматума Русије захтева ДЕМАРШ у Риму (да се одобри привремени смештај Срба код Валоне). Под великим притиском Италија је прихватила тражено.

6. јануар 1916.
   Први конвој са око 9.000 Срба (половина рањеници и болесници) укрцао се у луци ДРАЧ и запловио према Африци у Тунис – БИЗЕРТУ.
7. јануар 1916.
   Без консултације са Енглезима, Француски 6. (шести) АЛПСКИ ЛОВАЧКИ ПЕШАДИЈСКИ БАТАЉОН (јачине 1500 војника) око 02,30 ч упловио је без светала у Крфско пристаниште са 3. крстарице. Командант фрегате поручник АВИА наредио је искрцавање и истог дана до 10,30 ч. запосели су све главне тачке у граду без пруженог отпора (лука, стара тврђава, дворац Ахилеон јужно од града Крфа будућа официрска болница). Тек 4.дана након запоседања луке и града Крфа, стављени су под команду генерала МОНДИЗЕРА, који није ни био обавештен о запоседању КРФА.
8. јануар 1916.
   Обавештена Српска страна, да је острво КРФ одобрено као БАЗА за прихват, опоравак и реорганизацију Српске војске.
9. јануар 1916.
   Из луке ВАЛОНА почело укрцавање првих српских војника на бродове и искрцавање у луци села Говино (ГУВИЈА) око 6.км северно од града Крфа.
   Истога дана из БРИНДИЗИЈА (Италија) на Крф је стигао и НИКОЛА ПАШИЋ.
10. јануар – 23.фебруар 1916.
    Укрцано и евакуисано 113.050 војника и старешина и око 15.000 избеглица. Различити су подаци о броју превезених на Крф. Француска мисија која је руководила укрцавање и транспортом у свом извештају наводи следеће податке:

УКРЦАЛО се укуп. 154.454 војника и ПРЕВЕЗЕНО на:

КРФ 138.691 КОРЗИКУ 3.000
БИЗЕРТУ 10.763
Француску 2.000

У области Валоне (село Дризуша) на реци Војуши, ради чувања и исхране стоке, остала је једна коњичка дивизија јачине 13.068 војника са задатком да се брину за 16.500 коња који су постепено пребацивани из Албаније на Крф, све до 5. априла 1916. године, када је Валону напустила и комисија за укрцавање.
Последњег дана укрцавања војника и цивила 23. фебруара 1916. у Валони са последњим транспортом укрцао се и регент АЛЕКСАНДАР у пратњи генерала ПЕТРА БОЈОВИЋА и истог дана стигао на Крф.
ПС. Није желео да се евакуише из Валоне у Италију или Шпанију због хитне операције тестиса (извршена у Скадру). Остао је цело време у Валони изјавивши:
„Ја ћу овде остати да пратим укрцавање трупа и избеглица и кад последњи мој војник буде укрцан, онда ће доћи ред и на мене. Тада ћу ја кренути – пре НЕ. Ја ћу бити последњи који напушта отаџбину“.

ТОКОМ ЕВАКУАЦИЈЕ И ТРАНСПОРТА СРПСКЕ ВОЈСКЕ И ЦИВИЛА ИЗ АЛБАНИЈЕ
НА КРФ ангажовано је:

81.транспортно пловило са бруто тонажом 223.000 тона, од чега:

Италијанских – 45 Француских – 25
Енглеских – 11
са 322 пловидбе.

У ОБЕЗБЕЂЕЊУ ТРАНСПОРТНИХ КОНВОЈА, учествовало је:

4 бојна брода
5 крстарица,
25 разарача,
77 дифтера,
63 торпиљерке,
471 подморница

УКУПНО 1169. пловила од чега је 1/3 обезбедила Италијанска флота (што ни век након тих догађаја није познато већини нашег народа) јер учени смо да су то све обавили француски бродови.
Евакуисано 135.591.официра и војника и (око 2.000 рањеника на Корзику у Француску).

ГУБИЦИ САВЕЗНИЧКЕ ФЛОТЕ ТОКОМ ОБЕЗБЕЂЕЊА ТРАНСПОРТА

1.крстарица,2. разарача, 6. дифтера и 5 подморница.

ЦЕНТРАЛНЕ СИЛЕ ИЗГУБИЛЕ СУ:

2. разарача и 5. подморница.

Посебно истичем:
ДА НИ ЈЕДНО ТРАНСПОРТНО ПЛОВИЛО СА НАШИМ ВОЈНИЦИМА И ЦИВИЛИМА НИЈЕ ПОГОЂЕНО НИТИ ПОТОПЉЕНО ТОКОМ УКРЦАВАЊА, ПЛОВИДБЕ И ИСКРЦАВАЊА НА КРФУ.

Наши губици по другим основима током транспорта су:

18 погинулих и
80 рањених српски војника.

     Р Е З И М Е

Из Албаније на Крф превезено 147.591 особа и када се томе додају и превезени у Тунис, Француску и на Корзику и око 5.600 војника и официра који су се заједно са француским трупама повукли из Македоније у област Солуна новембра 1915.г. то је:

УКУПНО 164.691. војника и старешина Српске војске.
Током повлачења из Србије имали смо око 150.000 МРТВИХ, 77.278 НЕСТАЛИХ војника и 166.422 цивила.

НАШИ УКУПНИ ГУБИЦИ
(војни и цивилни) су 243.877 људи.

Ето колико је тешка, сурова и стравична судбина наших предака, а нама тешко, ДА ИХ СЕ БАР СЕЋАМО, ПАМТИМО И СА ЗАХВАЛНОШЋУ ОДАВАЊЕМ ДУЖНИХ ПОЧАСТИ НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИМО!