ГОДИШЊИЦА ОД СМРТИ ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА НАШЕГ САВЕЗА МИЛЕНЕ ХАРАМБАШИЋ

Честити ПОТОМЦИ!

Подсећам Вас, да се на данашњи датум 26. фебруара прошле године у Господу упокојила наша драга МИЛЕНА (или како су је од миља звали стари ратници Миленица) ХАРАМБАШИЋ.
Милена је више од три деценије била секретар а последњих 10-ак година и Генерални секретар САВЕЗА.

„Отишла“ je на данашњи датум наша Милена, која је целим својим бићем била искрена ПОТОМКИЊА и цео свој радни век „СПИРИТУС МОВЕС“ и „ОСОВИНА“ нашег САВЕЗА, око које се „вртело“ све. Написао сам ово прошле године, а поновићу и сада:
ако су покојни председник САВЕЗА пук. ЉУБА МАРКОВИЋ, председница регионалног одбора Западне Србије и Градског одбора Ужице МИЉКА ПИЉЧЕВИЋ и председник Градског одбора града Београда пук. ПАЈА ПАВЛЕ ЛУЧИЋ били угаони камен темељци САВЕЗА, онда је МИЛЕНА, без икакве дилеме била „ТЕМЕЉ“ и „ОГЊИШТЕ“ за све нас чланове САВЕЗА из отаџбине и расејања.
Да је то непобитно тачно, најбољи показатељ су последње четири године (три од када се због тешког здравственог стања углавном ретко појављивала на послу у канцеларији нашег САВЕЗА на другом спрату Ратничког дома) и ову последњу четврту од када и физички више није са нама.

Тај вакум који се створио њеним прераним „одласком“ испоставило се да је као прави непремостиви амбис преко кога не само да нема моста, већ нема ама баш ничег ни алтернативног чиме би се премостио амбис који је надтао?
Не месецима, већ ево већ четири године, на скоро сваки телефонски позив из било ког нашег удружења (одбора) или појединачно неког од чланова САВЕЗА са севера из Сомбора, Суботице, Вршца.. запада из Богатића, Љубовије, Ужица.. југа из Лесковца, Врања, Сурдулице.. истока из Босилеграда, Бора, Кладова.. централне Србије из Ниша, Јагодине, Пожаревца …. у канцеларији САВЕЗА нико не подиже слушалицу и нико се не јавља.
НЕМА МИЛЕНЕ!!!
Нема нашег „СПИРИТУС МОВЕСА“, осовине око које се цео „механизам“ САВЕЗА са простора целе отаџбине и расејања „вртео“ буквално 24 сата/365 дана у години и тако скоро четири деценије?
Али сви, баш СВИ смо се надали, веровали и очекивали ДА ЋЕ СЕ МИЛЕНА ВРАТИТИ?
Говорили смо „Милена је јака жена. Милена свим својим бићем неизмерно воли САВЕЗ и све ПОТОМКЕ у САВЕЗУ без разлике. Победиће болест, вратиће се…“?
На жалост свих нас ПОТОМАКА и САВЕЗА у целини МИЛЕНА се није вратила и НИКАДА СЕ ВИШЕ НЕ МОЖЕ ВРАТИТИ! Она је прошле године на данашњи датум заувек склопила своје очи, утихнуо је и потпуно се угасио њен осмех разумевања увек и за све, укључујући и САВЕЗ који јој је врло, врло често био и испред сопствене породице.
Као један од бројних Милениних колега и скоро тридесет година сарадник, одговорно тврдим: ЗАУВЕК СМО ИЗГУБИЛИ не највредније „БЛАГО“, већ цео „РУДНИК БЛАГА“ нашег САВЕЗА.
Верујем да ће се Миленина душа придружити душама горе поменутих угаоних темеља САВЕЗА али и бројним другим душама честитих ПОТОМАКА чланова САВЕЗА попут Жиже, Уче, Симе….?
А ми дефинитивно тешко посрћући, морамо даље без наше Милене.
Сигуран сам да док и последњи живи члан САВЕЗА који је са њом сарађивао буде жив, да ће Миленин лик и дух „ЖИВЕТИ“ у САВЕЗУ и срцима свих тих чланова САВЕЗА?
Такође, надам се и верујем да је душа наше Генералне секретарке са својим анђелом Чуваром и анђелом Сусретником што безболније прошла кроз сва митарства и да обитава у местима цветним одакле су одбегле све туге, болови, уздисања.. и да ће је се СВЕВИШЊИ ГОСПОД БОГ СЕТИ У СВОМ ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ?
Амин Боже дај.

Пише: потпредседник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле