Годишњица смрти краља Милана Обреновића

У манастиру Крушедолу је 11. фебруара 2026. на свечан начин обележена годишњица смрти краља Милана Обреновића. Церемонији је присуствовало око 20 чланова Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. Поред представника Српске православне цркве, Његовог Високопреосвештенства Архиепископа сирмијског и Митрополита сремског Василија, монаштва манастира Крушедола и представника Војске Србије, начелника Јужнобачког управног округа округа господина Милана Новаковића, председника општине Сремски Карловци и других званичника, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, госпођа Милица Ђурђевић Стаменковски је говорила о краљу Милану Обреновићу. Први пут да смо у последњих 125 година од високих званичника државе чули позитивне речи и истину о овом значајном владару Србије. До сада се је о краљу Милану говорило са омаловажавањем и наглашавањем његовог понашања и његових одлука. Овај пут смо пред манастирском црквом и званичницима и окпљеним народом чули речи које су приказале Милана Обреновића у светлу његових заслуга и значајних резултата за Србију као државу и српски народ. Ратови са Турском од Невесињске пушке до даљих сукоба који су вођени уз помоћ руских 5000 добровољаца на челу са генералом Черњајевим донели су Србији ослобођење поробљених крајева и ослобођење српског народа. Политика Русије је била тада на стварању велике Бугарске, шта је било лоше по Русију, као што се то показало у наредним временима и наравно по Србију и српски народ. Черњајев је тада помагао бугарским официрима да врше притисак на Србе у ослобођеним крајевима да се декларишу да су Бугари, што је наравно, изазивало велики отпор српског народа. Милош Милојевић велики јунак, историчар и ратник је и сам то искусио и писао у својим забелешкама. Вожд Ђорђе Стратимировић прослављени српски војсковођа из буне Срба 1848. у Аустрији био је позван од краља Милана да помогне у рату са Турцима и он се је одмах одазвао. Ставио се под команду генерала Черњајева али су убрзо дошли и сукоб баш ради политике према Бугарској. Ђорђе Стартимировић је био у једној битци разбио турске јединице и почео да их гони, али је Черњајев то зауставио и Ђорђе је био присиљен да се врати у Аустрију.

Милан Обреновић је касније ослоњен на Аустроугарску крунисан за краља Србије а Србија је добила статус краљевине и ослобођена зависности од Турске. Он је организовао сталну војску Србије, што се је у каснијим ратовма показало као веома важно. За краља Милана може да се каже да је заиста модернизовао и ојачао државу Србију. Неоспех у рату са Бугарском и пораз код Сливнице није имао никакав негативан утицај на границе Србије. Значајно је да је Берлинским конгресом укинут Санстефнски споразум о Великој Бугарској а Краљевина Србија постала угладна, самостална и јака држава.

У Београду, 18. фебруара 2026.
Савез потомака ратника Србије 1912-1920.
председник Иван Стратимировић +381 63 283628