ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА СВ. ДЕСПОТА СТЕФАНА ВИСОКОГ НА МАЧКОВОМ КАМЕНУ

Пише: потпредседник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле

У суботу 1.августа лета Господњег 2026. на планини Јагодњи у подножју Мачковог камена, сада већ традиционално по осми пут, обележена је и прослављена храмовна слава Спомен храма посвећеног СВЕТОМ ДЕСПОТУ СТЕФАНУ ВИСОКОМ и ратницима палим 1914. године у исполинском Боју на МАЧКОВОМ КАМЕНУ.

Прекрасни Спомен храм подигнут 2018. год. у рекордно кратком времену (за само 11. месеци поводом 100-годишњ. од завршетка Првог светског рата) на тромеђи Азбуковице, Рађевине и Подриња, дочекао је и ове године своје домаћине славе породицу Пајић из Кржаве, верни народ, госте, утемељиваче храма, чланове грађевинског одбора за подизање светиње, добротворе, приложнике и наравно ПОТОМКЕ славних српских ратника од 1912.до 1920.године.

На пропланку, доступном видику са свих страна, окупан јутарњим зрацима сунца из правца Подгорине и Рађевине са истока и струјањем прохладног планинског ветрића који је допирао са северо-запада и коте 924. Мачков камен (попришта страшног боја) деловао је подједнако духовно, чаробно и мистично. Титрање пламена свећа упаљених за мир и спокој душа палих РАТНИКА, у Господу уснулих свих предака и за здравље својих породица, заједно са звоњавом 4 моћна црквена звона, која вернике на литургију позивају, мртве оплакују и по потреби на добробит верног и вредног народа градоносне облаке растерују, учинила су као да смо у неком ванременском (речима тешко описивом) простору прошлости, садашњости и будућности.

И док у побожности пристигли прилазе целивајућој икони Св. деспота Стефана Високог, тишину у Спомен храма нарушава само тиха проскомидија, коју за душе палих ратника и свих у Господу уснулих предака, приносе намесници Рађевског и Азбуковачког намесништва заједно са часним оцима из парохија оба намесништва, као и умировљеног проте Стојадина Павловића некадашњег председника Патријаршијског управног одбора СПЦ и најзаслужнијег међу заслужнима што имамо подигнуту ову светињу.

Света литургија је протекла некако узвишено и опет речима тешко описиво.
И ако сам деценијама присутан на бројним литургијама, са увек идентичним понашањем, концентрисан и усресређен на молитву, у овом храму то не успевам. Зато што ми мисли и поглед нису усресређени на молитву и олтарски иконостас, већ на зидне паное са списковима свих ПАЛИХ у БОЈУ на МАЧКОВОМ КАМЕНУ.
Иначе, ово је јединио место како у отаџбини тако и расејању, где на једном месту можете да видите (обједињене по азбучном реду од А до Ш) сва имена и презимена са чиновима и звањима СВИХ ПОГИНУЛИХ У БОЈУ НА МАЧКОВОМ КАМЕНУ.

У десној апсиди храма са свештеницима за певницом, покушавао сам да се максимално усресредим на молитву, али поглед на имена погинулих ратника (углавном првог позива) са подручја Поморавља, Расине, Стига, Подунавља, Шумадије, Ужица, Ваљева…. и помисао колико би се међу њиховом нерођеном децом можда родило још:

Немањића, Хребељановића, Милица, Оливера, Стефана, Обилића, Лазаревића, Бранковића, Чарнојевића, Владиславића, Доситеја, Карађорђа, Вишњића, Милоша, Ненадовића,
Обреновића, Караџића, Његоша, Карађорђевића, Путника, Мишића, Степа, Бојовића, Пупина, Мокрањаца, Тесла, Нушића, Цвијића, Аласа, Дучића, Домановића, Надежди, Исидора, Кочића, Скерлића, Миланковића, Велимировића, Андрића, Црњанских, Шумановића, Попа, Селимовића, Џајића, Васовића, Кораћа, Славнића, Кићановића, браће Качар, Вера Николић, Јасни Шекарић, Ана Ивановић, Светлана Китић, Милица Мандић, Ивана Шпановић, сестара Аруновић, Филипа Филиповића, Новака Ђоковића, Милоша Мандића, Никола Јокића, Јована Прековић, Тијана Бошковић,Ангелина Топић..?

Али српска младост и највредније што је у њој Србија имала, несебично је полагало животе за своју нападнуту ОТАЏБИНУ СРБИЈУ те страшне 1914. године, августа месеца у долини Јадра и на Церу, а септембра на Дрини и венцу њених подринских планина од Гучева до Бобије, а изразито овде на МАЧКОВОМ КАМЕНУ.

На жалост свих нас, ту бројну нерођену децу, отаџбина Србија никада није дочекала, јер им се несуђени родитељи (очева) никада нису вратили у своје домове и породице, јер су ЗАУВЕК ОСТАЛИ ДА ПОЧИВАЈУ у Спомен костурницама на Церу, Гучеву и овде на Мачковом камену.

По завршетку литургије уследио је традиционални
трократни литијски опход око прелепог Спомен храма уз кропљење освећеном водом, благосиљање славских дарова и још једном уз рипиде, целивајућу икону патрона храма Св. деспота Стефана, славски колач и жито (симбол заједништва са свим у Господу уснулим прецима и палим Див јунацима) архијер. намесници и свештеници помолили су се за њихове душе.

У заједништву је преливен и преломљен славски Велики хлеб и уз пригодну беседу арх. ћнамесника азбуковачког намесништва ћПЕТРА ЦВЕЈИЋА приведен крају овај део литургијског сабрања у и око Светог Спомен храма.

А завршен је уобичајено као до сада, ту непосредно поред храма, заједничком „трпезом љубави“ коју је ове године својим присуством посебно увеличала породица нашег омиљеног глумца НЕНАДА ОКАНОВИЋА познатијег као „син Драган“ из култне серије „Село гори а баба се чешља“. Ненад је својим присуством изазвао одушевљење присутних а посебно деце која су као и одрасли желели селфије и фотографије.
Наравно, да је као и увек где се појави, Ненад стрпљиво позирао са свима који су то пожелели.
Ненад је на обележавање храмовне славе допутовао заједно са супругом и родитељима.
Напомињем да су Окановићи дугогодишњи чланови удружења потомака ратника 1912-1920. „Браћа Рибникар“ Љубовија и уједно дародавци икона на „Часним дверима“ у овом Спомен храму.

Разишли смо се баш као права браћа и сестре (јер ту углавном током сабрања влада такво заједништво) испуњени неком необјашњиво узвишеном топлином али и оном увек присутном тугом за СЛАВНИМ ПРЕЦИМА -ДИВ ЈУНАЦИМА чији су овоземаљски животи пре 112. год. заувек прекинути овде на Мачковом камену и обронцима суседних планина.

Зато!
Не дозволимо ДА ЗАБОРАВ ПРЕКРИЈЕ СЕЋАЊЕ НА ЊИХ И ЊИХОВА ЈУНАЧКА ДЕЛА, а Свевишњи Господ Бог нека их се сети у свом царству небеском.