ПРЕЦИМА КОЈИ У ФРАНЦУСКОЈ ПОЧИВАЈУ

Пуковник Љубомир

Почивају на војничком гробљу Тије,
где их љубав пријатеља грије,
далеко од Отаџбине.

Са њима је Есад Паша,
кога чува захвалност наша, од његове горке судбине.

На војничком гробљу у Ници,
сахрањени као победници,
да их нађемо, чекају.

Умрли поносни на Војводу Путника,
свога Начелника и првога војника,
ни у вечности се не предају.

У Тулону поређани ко“ у строју,
као да осетише тугу моју,
почивају са Италијанима.

„Двадесет и два нас овде има,
пренесите поздрав свима,
нека нас се сете, бар по делима“.

На војничком гробљу у Вердену,
изгореше као у пламену,
сто српских добровољаца.

Ни имена ни помена,
и после толиког времена,
син не може да нађе оца.

Молио сам и сад молим,
не могу болу да одолим, да истина остане.

Спомен плоча макар једна,
ужаса и сећања вредна,
бар после века нека осване.

Споменик краља Петра и Александра у Паризу,
говори колико нам је Француска близу,
потомци предака јој се диве.

Нека преци мирни почивају,
нашу љубав и захвалност имају,
у нама ће вечно да живе.