Председник ГрОрг потомака Београда – Павле Лучић

Поштовани потомци, драги пријатељи, градјани лепе нам Србије:
„ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ..!“ – данас трећи дан нашег највећег православног празника, упућујемо испред ГрОрг потомака Београда, СПРС 1912-1920., још једном најискреније честитке и жеље да победимо неман која нас је задесила у периоду, када су бројни догадјаји из наше светле историје које ми потомци и градјани Србије десетинама година, редовно обележавамо.
Подсећам вас, да ни ова неман, нас није спречила, да на примерен и достојанствен начин, обележимо најважније догадјаје. Овом приликом нећемо се враћати на лик и дело хероине Надежде Петровић, која је такодје редовна активност ГрОрг у овом периоду. Напоменућемо само да смо то веома добро елаборирали почетком априла. Медјутим један други велики догадјај има веома важну тежину и посебан значај за ГрОрг потомака Београда, нарочито ове 2020. године.
Из изнетог, намеће се питање у чему се огледа посебан значај тог великог догадјаја, а то је, кратко речено: „ДАНИ ПРЕДАЈЕ КЉУЧЕВА ГРАДОВА…!“. Наравно одговор се сам по себи намеће, ако се подсетимо, на чињеницу да САВЕЗ, већ 25 година у континуитету, обележава овај догадјај на завидном нивоу, сваке године у другом граду, непосредном учеснику, овог по нама, у ГрОрг потомака, вероватно и најважнијем догадјају 19 века за Србију. За Србију тада, За Србију данас, за Србију сутра.
Из написаног, поштовани потомци вероватно уочавате, да је ГрОрг Београда, ове 2020. требала бити домаћин, овог обележавања. Нажалост околности су учиниле своје, али нас нису спречиле да на више начина, који су нам били доступни, обележимо овај веома, веома важан догадјај, уз помоћ пре свега, изваредног, детаљног текста на САЈТУ САВЕЗА. И када смо већ ту, код САЈТА, морамо рећи да наш сајт, спада у сајтове средње величине, али свакако један од три најбоља у својој категорији, лично бих рекао и много шире, него што је то интернетски простор са оваквим саџајима и у целој Европи. Није нескромно, верујте. Погледајте шире, па да продискутујемо заједно. Да се не би удаљавали, на располагању су нам биле и смс поруке, скајп, друштвене мреже, тел. позиви и тренутно могући лични контакти.
Наравно, нема потребе понављати сазнања из одличног текста, зато само подсећање на најважније моменте:

Београд се 19 априла 1867. године званично ослободио, од турског окупатора.
Кључеви престонице су предати Кнезу Михајлу Обреновићу, који је у пратњи српских војника, на белом коњу дојахао на Калемегданску тврдјаву.
Српском Кнезу, кључеве града предао је дотадашњи заповедник града, Али Риза паша, на свиленом јастучету.
На калемегданској тврдјави била је приредјена велика церемонија, која је обележена почасном паљбом, када је са београдских бедема одјекнуо 21 плотун.
Са бедема тврдјаве.вијориле су се српске и турске заставе, а окупљени народ је викао: „СЛОБОДНИ СМО…!!!“
Утоку церемоније у 11.00 сати је прочитан царски ферман на српском и турском језику, а капетан Светозар Гарашанин, заменио јетурске стражаре српским војницима. Сви званичници по хијерархији до последњег су били присутни, и
Србија је до краја априла те 1867. године преузела и остале тврдјаве ( тј. „кључеве градова“), кап. Лазар Цукић – примио је Шабац, мајор Љубомир Узун Мирковић примио је Смедерево, а капетан Милутин Јовановић примио је Кладово. Ужице и Љубовија су још раније предати Србији.
Овим је српски народ поново почео да гаји наду о независној земљи и коначном протеривању турских окупатора.

Овим би заокружили причу о овом великом и напоменуо сам, можда и најважнијем догадјају српске историје. Прича већ објављена на САЈТУ САВЕЗА уз овај сажетак или га можемо навести и општим закључком обзиром да обухвата и догадјај и обележавање догадјаја, даје свима нама прилику подсећања, а нама активистима и додатну обавезу дубљег анализирања, ово из разлога, што се у склопу догадјаја у размаку од два три дана, догодио још један веома важан догадјај, као рекли би смо ланчани след, који се увек јавља после највећих догадјаја.
Причу о томе, наставићемо у садржају који следи већ сутра, зато останите САЈТУ, СПРС 1912-1920.године.
Председник ГрОрг потомака Београда
Павле Лучић
Поздрављам вас, поздравом српских ратника: „С ВЕРОМ У БОГА, ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ..!“