Ђурђев дан – Слава Савеза

Поштовани потомци,

Прошлих дана имали смо низ догађаја које смо заједно елаборирали. Наравно нисмо заборавили ни 01. мај. Међутим битан датум и активност Савеза је 06. мај сваке године.

ЗАШТО. . . !?

Одговорићемо тако што ће ми почети од описа  Светог Ђорђа и настанка Славе Ђурђевдан.

Слава Ђурђевдан, је хришћански и народни празник, који се прославља 06. маја ( 23 априла, по старом календару),   чиме се обележава успомена на Светог Ђорђа. Прослављају га и католици и православци, свако по свом календару.   Као дан Светог Георгија, код Срба је он попримио и неке друге особине, мешајући се са претхришћанско култовима Балкана, па се за то и празник Светог Георгија код Срба не слави исто као у другим хришћанским земљама.

Ђурђевдан је празник са јако пуно обичаја везаних за њега, и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност, које се тог дана обављају. Обичаји и веровања српског народа везана за Ђурђевдан, су у народу свакако постојали и пре него што је примио хришћанство.

Свети Ђорђе је својим празником, свакако заузео место старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника. Црква на овај дан обележава погубљење Светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године.

Његови симболи су: венчић од цвећа и зелених гранчица и купање у реци.

Ђурђевдан се сматра границом између лета и зиме. Празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве, успех вођа, група и организација, победе војсковођа и војске која брани куће. За мало који празник везано је толико веровања па и магијских радњи, али све са циљем да се заштити кућа и земља.

Увече, уочи Ђурђевдана, нека вам неко из куће накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окитила врата и прозоре на кући и осталим зградама, као и улазне вратнице и капије, а ми ћемо наше просторије Савеза. Ово чинимо да би нам година и наш дом били берићетни и успешни – да буде здравља, плода и рода у нашем Савезу, а код куће и у пољу, тору и обору, а у кући и у роду и породу. Нећемо ником замерити ако ово учини и у рану зору на Ђурђевдан, јер се и то може.

Ти венци нам стоје изнад врата читаву годину, до следећег Ђурђевдана. Многи ће наши чланови правити крстове од лесковог прућа и ставити их по њивама, баштама и зградама, да би се од града заштитили.

Уочи Ђурђевдана, домаћице спуштају у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спуштају дрен, па за њим здравац и на крају грабеж и црвено јаје које је остало од Ускрса. То се затим стави под ружу у башти да преноћи. Ујутру се сви умивају том водом, , деца да буду здрава ко дрен, девојке – да се момци грабе око њих, старији – да буду здрави, домаћин –  да му кућа буде берићетна и добро чувана.

По народним обичајима, народ на Ђурђевдан, рано пре зоре, одлази у природу на „ђурђевдански уранак“, на неко згодно место, где се могу сви окупити, на пропланку или поред реке. Песма игра и весеље траје цео дан до предвече.

Верује се да ако је на Ђурђевдан ведро, да ће година бити плодна. А ако пада киша да ће година бити сушна.

Свети Ђорђе се на иконама представља на коњу, у војводском оделу, са којег копљем пробада страшну аждају. Нешто даље од њега стоји једна жена у господском оделу. Аждаја на икони представља многобожачки силу која је продирала многобројне невине хришћане. Свети Ђорђе је победио и својом мученичком смрћу, задао смртни ударац “ незнабоштсву“. Под победом коју је остварио С. Ђорђе, вероватно се мисли на прекид прогона хришћана, десет година након његове смрти и проглашења хришћанства званичном религијом Римског царства од стране цара Константина. Жена на икони је можда и сама Света Александра  жена која се често поистовећује са Просеком, супругом цара Диоклецијана, и верује се да представља симболично младу хришћанску цркву.

Ђурђевдан је друга слава код Срба.

А ОД КАДА ЈЕ САВЕЗ СЛАВИ. . ???

Слава Ђурђевдан је била званична слава Врховне команде српске војске у периоду који обележава Савез.

Након више иницијатива од стране чланства, у периоду 1994 – 1995. , да Савез има своју славу, као што су то имали и Народна одбрана, чије традиције настављамо и сама Српска војска, републичко руководство је донело одлуку на годишњој Скупштини крајем 1995. године, да званична слава Савеза буде Ђурђевдан и да се почне обележавати одмах у првој наредној години. Тако је Савез је први пут славио Светог Ђорђа 1966. године.

Од тада до данас Савез 25 година за редом   обележава своју Славу на свечан начин уз званичну беседу, пригодан културно уметнички програм и велелепне здравице. Свака година до сада била је на свој начин специфична по обележавању. На некима од њих су присуствовали и Председник  државе и Патријарх.  

Али на свим славама до сада које се одржавају у свечаној сали Дома ВС уз неизбежан колач, жито свећу и вино видно је било и украшавање многобројним венчићима  и веома изражајне беседе, председника Савеза.

Многобројно присуство уважених званица је једна од карактеристика славе Савеза. Поменућемо многобројне министре, црквене великодостојнике, директоре школа и ректоре факултета, уметнике позоришне и глумачке сцене Србије, најеминентнији хорове, појаве и соло извођаче. Млади потомци, наша деца, чланови омладинских летњих школа потомака, многобројни уважени руководећи чланови Савеза, чланови ОпОрг и њихови пријатељи, симпатизери Савеза.

До сада је више од 3. 000 људи учествовало у обележавању славе Републичког одбора СУПРС 1912- 1920. године.

Нека овај прилог буде подстицај свима нама, да на посебан,   нама потомцима славних предака својствен начин, ове године у кућним условима обележимо овај можда и најзначајнији дан нашег Савеза, због неповољних светских околности. А МИ из Републичког руководства, вам обећавамо, да ће ми истрајати у свим ситуацијама и да ће ми и сутра када за то дође време, млађим нараштајима оставити у аманет славу Савеза СВЕТИ ЂОРЂЕ – ЂУРЂЕВДАН. . !

Поздрављам вас поздравом:

СРЕТНА НАМ СЛАВА, ПОШТОВАНИ ПОТОМЦИ.   СЛАВИЛИ ЈЕ У ЗДРАВЉУ И ВЕСЕЉУ ДО НАШЕГ НОВОГ ОКУПЉАЊА. . . !!!