Мајска скупштина

Поштовани потомци, …

Ево нас у 172. години обележавања, историјске Мајске скупштине. Сећамо се 13. маја 1848. године, када су представници 175 црквених општина у Војводини, учествовали у доношењу историјске одлуке, када су срби у астијском царству прогласили аутономну област.Једна реченица тада изречена, постала је симбол тог дана и тог догађаја:„НИЈЕ ОВО ОБИЧАН ДАН…!“…И заиста догађаји су потврдили да то је био све друго само не обичан дан. Изречена реченица, кратка, емотивна, дубоко јасна, сваке године на тај дан титра на уснама хиљаде људи који окупљени у средишту Сремских карловаца, питоме и бајковите вароши, чију историју красе многобројни велики датуми, обележавајући најзначајнији догађај у историји те и такве вароши. Ми чланови савеза удружења потомака ратника Србије 1912 – 1920. године, сваке године смо активно учествовали, како у делегацијама које су полагале венце на спомен плочи зграде где је одржано заседање, тако и на округлом столу организованом у ту част, и другим активностима организованим тим поводом.Памтимо га и као дан када је ВОЈВОДИНА добила име. Тада су срби  у аустријском царству прогласили, Српску Војводину.наравно поштовани потомци, познате су нам већ све чињенице у вези тог догађаја, али мало ради нашег подсећања, мало из поштовања наших предака, а највише ради наших будућих покољења, подсетићемо се на ток догађања тог важног, важног дана за све нас.Све је започело Светом литургијом у Саборној цркви Светог Николе, где су се људи тискали, можда чак се може рећи и помало гурали неби ли сви ушли у храм. Наравно нису сви ушли, али су били у порти и на капији па чак и улици око Саборне цркве. историја спомиње бројку од око 1560 окупљених људи. Неки историчари у својим анализама кажу да је тај дан у Карловцима било преко 2.000 људи. Како и да је, настављено је у згради магистрата.  

Данас, у  њој на тај дан, сваке „пете“ године покрајинска влада Војводине, држи своју седницу.Требамо рећи, да и данас, у саборној цркви Светог Николе, на тај дан, када баршунасти вокали црквеног хора се уздижу до врха храмовне куполе, неким невидљивим нитима у мислима слушалаца, оживљавају сећање  на великане Српске Војводине: – Патријарха Рајачића, Војводу Стевана Шупљикца, Вожда Ђорђа Стратимировића (за кога постоје и нека мало другачија мишљења).патријарх Рајачић, је тада из храма испратио посланике са речима: „… да тамо покажу да смо народ паметан и сербске славе достојан…!!!“Не можемо говорити о том догађају а да не споменемо и Карловачку гимназију, која је на стогодишњицу мајског заседања у потпуности обновљена и засјала пуним сјајем.Мајско заседање, на коме су срби прогласили аутономну област је било столетна тежња српског народа у Хазбуршкој монархији. Најважнија тежња наших предака била је да очувају свој језик, националну и верску посебност, историју, културу и обичаје. Морамо рећи да је на темељима баш ОВЕ Мајске скупштине, грађена целокупна политика срба у угарској у другој половини 19. века…. Наши преци се тада изборише, и вечно им хвала за све што учинбише, али данас као да нам прети нека чудна опасност да изгубимо сами себе.Тај пламен који је грејао срца скупштинара, траје и мора трајати, док је света и века, и несмемо га изгубити ни по коју цену. Без обзира, на сведоци смо многобројне покушаје и провокације од стране оних који би да Војводину „врате“ у некакву тамо…!? – или да Србију угрозе, увреде и шта већ, не..!?Хвала Богу, Војводина је у међувремену управо у Србији, постала модел складног живота. А наш, Савез удружења потомака ратника Србије 1912-1920. година, са својим покрајинским, градским, општинским и месним организацијама био је један носилаца таквог модела складног живота у мултиетичкој заједници, са поштовањем своје историје, културе и традиције, али и свих других који живе у њој. Наши руководиоци у покрајинском и градским и општинским одборима су најцењенији у друштвеном раду, неговању традиције и културе, веома уважени  у својим срединама, а наши чланови дајући пример својим понашањем и учешћем у друштвеном животу у својим срединама су давно постали пример и углед за поштовање код сваког становника. Мајску скупштину су, ја бих рекао водили људи који су били, можда и изнад свог времена у којем су живели и радили. Наши чланови, наши одговорни руководиоци организација у Војводини, зато данас имају још тежи и важнији задатак на очувању и јачању српског националног корпуса, продужавајући визију и циљ учесника Мајске скупштине, на будуће генерације.Зато и мисија нашег Ивана Стратимировића потпредседника ГрОрг Београда, где сваке године присуствује 12. јула, да са мештанима положи венац, на месту где је његов прадеда Ђ. Стратимировић, поразио мађарску војску и нанео јој тежак пораз, има веома важно значење, у очувању и неговању историјских догађаја, али и у смислу презентовања нашег савеза и остваривања сарадње са нашим руководиоцима и члланством у тим крајевима где у активним догађањима морају показати, значај, снагу и јединство Савеза и поштовање Србије. Ово нарочито због тога што се сви догађаји које Савез програмски обележава, на било ком месту и у било које време, првенствено морају обележавати у име Савеза и свих чланова (уколико није председник Савеза, лично присутан), а тек на крају  као и лични чин, појединца.Ове године из познатих разлога, нећемо моћи бити присутни на обележавању Мајске Скупштине у Сремским Карловцима, први пут, после двадесет и пет година, али ово подсећање свих нас је наш прилог у част тог важног датума и порука руководиоцима Општине Сремски Карловци, да су потомци ратника Србије 1912-1920. година, са њима тог дана.СЛАВА, СВИМ УЧЕСНИЦИМА МАЈСКОГ ЗАСЕДАЊА СКУПШТИНЕ 1848. године.
С поштовањем,ПОТОМЦИ БЕОГРАДА…!