О значају улоге Војводе Путника у историји Србије

Поштовани потомци,

Дана 17. маја 2020. године, навршава се 103 године, од смрти Војводе Радомира Путника….,НЕКА МУ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА…!!!!….Да, прави је моменат, да се подсетимо на неке чињенице из његовог живота. Наравно да смо то до сада много пута урадили. Али ево баш данас у разговору са председником Савеза г-дином Марковићем, и Г. сек. , г-ђи Харамбашић, закључили смо, да и кад би сваког месеца понављали приче о нашим великанима, не би било превише, из разлога што, све ово што данас имамо, они су  ти који су ударили темеље СЛОБОДЕ и омогућили вечно постојање, наше лепе Србије….Г – ђа Милена је у нашем наставку разговора, дала један занимљив коментар,  који је веома уско везан за личност великог Војводе, зато ће мо кренути редом, како би смо сви сагледали и подсетили се целине.Војвода Путник, рођен је 24. јануара 1847. године у Крагујевцу. Не, не очекујте,  да ћемо сада износити биографске податке редом, али ево неких карактеристика важних за сагледавање његове личности.Г-ђа Харамбашић је подсетила, да је Војвода Путник заједно са Живојином Мишићем, припремио све ратне планове за Балканске ратове и Први светски рат.Питао сам је, да ли јој је позната чињеница, којих година је био Начелник Врховне команде и када је добио чин- звање Војводе. Добио сам одговор као из топа: „Павле, Путник је био Начелник Врховне команде у периоду 1912-1916. година. Одмах затим питала је она мене: “ Волела бих, председниче ГрОрг Београда, да чујем од тебе, шта се тада даље дешавало са нашим Војводом…?… Најпре смо се сложили да је чин-звање Војводе добио, после Кумановски битке и да је био ПРВИ СРПСКИ ВОЈВОДА…!  – у наставку нашег разговора, изнео сам моја сазнања о његовој болести, и његов одлазак 1916. године, у Ницу у Француску на даље лечење…!?… Приметио сам у том тренутку разговора неку чудну, сету, тугу, обострану у нашим очима. Мислили смо на исто. Осетили смо обоје ону тугу и жал што славни Војвода, није доживео да види победоносни поход своје војске 1918. године. Гледали смо се неколико тренутака и ћутали.  Чинило ми се као да смо за тих неколико тренутака и тог међусобног погледа, изговорили читаву његову биографију, и као да смо пренели у садашњи тренутак, жал свих оних, који су се у победоносни походу сетили свог Војводе и нису крили сузе, што није са њима….!…Морали смо наставити нашу причу, ради свих нас, а пре свега наших обичних и многобројних чланова који желе чути и онај део приче који смо споменули на почетку…, – и повезаности са садашњим тренутком.Ипак Миленине речи исказане у наставку, навеле су ме на размишљање.Зашто у овом тренутку ми, Милена говори о Пашићу, зашто ми говори да су били скоро истих година и да су уско сарађивали, и много тога још…!?Да, да потврдио сам јој, била си у праву, кад си рекла: “ …Пашић и Путник два човека која су уско повезана са историјом Србије, на прелому два века, и првих деценија које су претходиле Првом светском рату. Констатовао сам да је први био политичар и упитао је како она види Путника…!?Одговорила ми је веома занимљивим, пријатним и несвакидашњим одговором, на који сам се насмејао и одушевио: „Радомира Путника, видим као Патријарха српске војске, који је припремио војску за предстојећи рат и био њен вођа у победама од 1912 до 1914.,  као и поразу 1915. године, који и тада остаје достојанствен пред својом војском, што утиче на поверење војске према свом вођи.Закључили смо да су и Пашић и Путник, имали узбудљиве и узбуркано животе, који су одговарали времену у коме су живели.  Судбина је била наклоњенија политичару, који је дочекао победоносни поход војске, коју је Путник створио.И војска и њен командант, забележили су блиставе победе на Куманову, Брегалници, Церу, Колубари и били побеђени 1915. године. Србија је преживела, Путник није ….!!!Подсетио сам је да је Војвода у школи био тек осми у рангу….!Милена ми је потврдила, ту заиста чињеницу, али и додала: „Павле, све војсковође света тог времена, па и данашњице, слажу се да је Војводу Путника готово немогуће превазићи…!!!НАРАВНО…., као да смо у глас обоје закључили. Путник је био од оне врсте људи, који су сами себе изградили.  У том смислу и његова упорност, да у тридесетој почне учити стране језике, како би могао пратити војну европску литературу.Путниковом престижу у војсци, посебно је допринела професура у Војној академији….!…А седам година проведених у пензији, биле су најтеже у његовом животу…!?… Милена ме, на тренутак замоли да застане са причом….!?Стао сам, ћутао и гледао је, очекујући даље речи….!?Замолила ме да ту станемо, и да у овом тренутку ПОЗОВЕМО СВЕ ЧЛАНОВЕ, СВЕ ПОШТОВАОЦЕ САВЕЗА, СВЕ ПАТРИОТЕ СРБИЈЕ, СВЕ ГРАЂАНЕ, ДА У НЕДЕЉУ 17. МАЈА 2020., ДОЂУ НА НОВО ГРОБЉЕ, ПРЕД МАУЗОЛЕЈ ВОЈВОДЕ ПУТНИКА У 11.00 САТИ, НА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 103. годишњице смрти славног Војводе Путника.Наведеног дана,  испред маузолеја обележиће се 103. годишњица смрти Војводе Путника, када ће мо обновити много шире сећања на славног војводу.БУДИТЕ ПАТРИОТЕ, БИЋЕМО ИСПРЕД МАУЗОЛЕЈА У НЕДЕЉУ 17. маја 2020. у 11.00 часова….А, Милена и ја завршићемо ову причу оним што смо вам обећали на почетку, а то је: “ Општинска организација Савеза потомака ратника Србије 1912-1920.  Новог Београда, основана је 1997. године. Њени оснивачи били су: Грбић Мирко први председник, професор Пера Гајановић, господин Витезовић,  господин Аца…, И многи други. Укупно на оснивачкој скупштини било је 75 делегата из месних одбора. Посебан печат оснивању ове општинске организације,  дали су тада председник Савеза г. Љубомир Марковић и први оперативац Савеза, моја саговорница, поштована г-ђа Милена Харамбашић.Само  пар година касније, из разговора проф. Гајановића, Мирка Грбића, Милене Харамбашић, и председника Љубе Марковића родила се идеја о одређивању имена опш. орг. потомака Н. Београда.2000. године, једногласно је одлучено да општинска организација Новог Београда, понесе име славног Војводе Радомира Путника.

Данас с правом тражимо од њених чланова, да свуда, на сваком месту и сваком тренутку оправдају име које носе, а тиме и чланство у Савезу.Г. сек. и Предс. ГрОргМилена Харамбашић, и Павле Лучић…

С вером у Бога, за крст часни и слободу златну….!!!

15.05.2020. године, у Београду.