Добровољци у српској војсци

ОПШТИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА САВЕЗА УДРУЖЕЊА ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1912-1920. „ТАМНАВСКИ БЕСМРТНИЦИ 1912-1920“

Од 1914. године у Српској војсци су били присутни и добровољци, тј. лица која су по сопственој жељи (без законских, војних обавеза) ступила у наше армије из патриотских разлога и то су углавном били ратници из Босне и Војводине. Од 1916. гoдине, а интезивније од 1917. године, у добровољачке одреде су долазили Срби и из Русије, Америке и других земаља.

Из Америке 1917. године, (организатор је био Пупин), су бродовима из Канаде (Луис) стизали до Бизерте (Тунис) па пребацивани на Солунски фронт, мада је сабирно место најпознатије било у Добруџи (16000 добровољаца).

У Коцељеви је један од потомака америчког добровољца, секретар Црвеног крста, Милан Глумац и као члан нашег Удружења потомака, исприча ову причу:

„Мој отац се звао Ђурађ, звани Ђура и беше 1931. годиште, а умро је 2002 г у Шапцу. Радио је у ЈКП „Прогрес“ и Коцељевци га знају као Ђуру водоинсталатера. Рођен је у Банатском Карађорђеву, општина Житиште.

Његов отац се звао Сима. Рођен је у Лиц, 05.10.1988.године и одатле је отишао у Америку, трбухом за крухом како се каже. Кад је почео Први светски рат као патриота и Србин, дошао је као добровољац да ратује за Србију, на Солунском фронту и остао жив. Краљ је додељивао земљу и настанио оне који су желели у Војводину и мој деда се настанио међу првим становницима Банатског Карађорђева, где се оженио са Смиљом и родио Станка (1925. годиште) што погибе на Сремском фронту 1944 г, чичу Милана , мога оца Ђуру и тетку Анђелију.

Знам да су моји из Коренице и да се Симин отац звао Ђура, мајка Анђелија Почуча и да су поред Симе имали и децу Марту, Марију, Вујина и Станка. Мој деда Сима је поживео до 22.06.1962 г, што значи да је умро у 74 години живота и поносан сам што сам његов потомак и нисам сигуран да у Коцељеви има још потомака од добровољаца из Америке“.

Забележио: Драган Ђермановић Ђеле, председник