ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА

ОПШТИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА САВЕЗА УДРУЖЕЊА ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1912-1920. „ТАМНАВСКИ БЕСМРТНИЦИ 1912-1920“

УЧИТЕЉ- Драгомир Драга Јовановић

Рођен је 26.06.1890 г у Коцељеви од оца Светозара, Цвеје (марвени трговац) и мајке Сибинке. Имао је брата Михаила што оде у Америку (Детроит) и сестру Наталију (учитељица) . Деда му се звао Радојица , а прадеда Григорије. Драга, је учитељску школу завршио у Алексинцу 1910 г. и одмах почео са учитељском службом у Свилеуви ( до 1913 г). Далеке 1914 г отишао је у Велики рат и у чину поручника је био рањен на Кајмакчалану и лечен у Бизерти (Тунис).

После Великог рата беше учитељ у Драгињу (предавао деци у официрском оделу, као резервни капетан), а онда и у Коцељеви, где је био и управитељ. Оженио се са учитељицом Љубицом Миливојевић (сестра чувеног новинара“Политика“ Предрага Милојевића). У Коцељеви је био до 1930 г. кад прелазе у Ваљево. (деца Бранимир, Љубивоје, Жарко и Вера) за време службовања у Коцељеви био је члан учитељског удружења, књижничар-благајник Коцељевачке народне књижнице и читаонице, председник надзорног одбора набављачке задруге, секретар месне Државне заштите деце и младежи, члан културног одбора. Као патриота кренуо је са старијим сином Бранимиром у априлски рат 1941 у чину резервног мајора, (те године је и пензионисан), али се жалостан и љут по капитуалцији вратио у Ваљево, где је и умро 1948 године.

УЧИТЕЉ-Чедомир Чеда Милићевић

Рођен је 1898 г у Малом Бошњаку, од оца Марка Милићевића. За њега се зна да је 28 пута мењао места службовања као учитељ, јер беше социјалиста (неки су говорили комуниста). Зна се да је по доласку из Великог рата, службовао у Драгињу 1918 г. заједно са Драгом Јовановићем из Коцељеве, да би 1919 г. био премештен на Хомољске планине . Тамо је у селу Бусор упознао своју супругу Анђелију, Анђу (сестра Жарка Зрењанина, касније информбировац од 1950 до 1952 г) , оженио се и добио два сина. Са сином Слободаном је кренуо 1941 г у партизане, да би 1942 г ухваћен и интерниран за Норвешку, где је и умро 1943 г.

ЛЕКАР-Срећко Савић

Рођен је 1893 г у Дружетићу од оца Вукашина.По завршетку Великог рата био је први школовани лекар (доктор медицине)у нашој општини. Нажалост и он је у Другом светском рату заробљен(април) и интерниран у Немачке логоре где је у мукама убијен 28.5.1942 године.

КАФЕЏИЈА-Гојко Ђаковић

Рођен је 1895 у Бресници од оца Милијана . Са оцем је и отишао у Велики рат,вратио се и оженио 1919 г са Катарином Адамовић из Миличинице и родио Властимира (1920 г), Вукосаву(1922) и Миодрага, 1932(Цицка). Био је ратни инвалид, чувени пчелар и поживео је до 1971 године.