ВЕСТИ

Обележен Дан присаједињења

И ове године Дан присаједињења је обележен у Новом Саду уз присуство представника Покрајинске Владе и представника Савеза потомака. У име Савеза на обележавању је присуствовао председни Иван Стратимировић и Милан Зорић из Кикинде.

О историјском аспекту Дана присаједињења пише

хаџи Сретен Цветојевић „Цвеле“, потпредседник САВЕЗА удружења потомака ратника Србије 1912-1920.

25.новембра 1918. г. у НОВОМ САДУ, у великој сали хотела „ГРАНД“ који се налазио на тргу поред Градске куће, одржана је ВЕЛИКА НАРОДНА СКУПШТИНА представника 211.градских и сеоских општина БАЧКЕ, БАНАТА и БАРАЊЕ (СРЕМ је ОДЛУКУ О ПРИСАЈЕДИЊЕЊУ КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ донео дан раније 24.новембра, на Великом народном збору у РУМИ).

На Скупштини је учествовало 757.посланика (578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 3 Шокца, 2 Хрвата, 6 Немаца и 1 Мађар). Треба напоменути зарад родне равноправности, да је међу посланицима на Скупштини било и 7. жена од којих 5. у делегацији Суботице.

Битно је знати, да се велика полемика и политичка расправа водила данима пре Велике Скупштине, да ли у будућу заједничку државу треба ући преко Народног већа Словенаца, Хрвата и Срба из Загреба или путем непосррдног (директног) ПРИСАЈЕДИЊЕЊА КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ? И на крају превагнуо је став да се приступи ДИРЕКТНО КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ, а одмах потом заједно са краљевином Србијом, ПРИСТУПИ краљевини СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА.

Можда је то својом реченицом сликовито најбоље формулисао српски народни трибун ЈАША ТОМИЋ, који је том приликом између осталог рекао “ ХОЋЕМО ДА ОБУЧЕМО ПРВО СРПСКУ КОШУЉУ, ЈЕР НАМ ЈЕ ОНА НАЈБЛИЖА, А ПОСЛЕ ТОГА ЗАОГРНУЋЕМО СЕ И ОГРТАЧЕМ ЈУГОСЛОВЕНА“.

Управо се госп. Јаша Томић умереним али врло емотивним и родољубивим говором први и обратио посланицима на Великој Народној скупштини, образложивши предлог за присаједињење Војводине (горе наведених области Бачке, Барање и Баната) краљевини Србији.

Том приликом такође рекао је и:

„Јесмо ли добро урадили? Ако питамо срце, казаће, учинили сте по мени:

ако питате памет и она ће то казати. Није било могуће обратити се ма на коју другу државу, да нас заступа на светском дивану, на договору о миру…. Србија је данас љубимица света. Наш положај је овде тежак. Али кад ступи Србија, раскрвављена Србија на великом дивану, а кроз њене рањаве груди види се велика душа њена. Па кад та Србија каже: Дајте ми моју крв и моје кости, да би могла живети и ја и они, зар може бити државе на светском дивану, која може и сме одбити“?

Одмах након Јаше Томића у име Буњеваца, топао, емотиван и родољубив говор одржао је буњевачки народни првак – свештеник БЛАШКО РАЈИЋ.

На Великој Народној скупштини донете су следеће ОДЛУКЕ:

1. Молимо владу братске Србије да на Конференцији о миру заступа наше интересе.

2. Прикључујемо се краљевини Србији која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност и напредак у сваком правцу не само нама, него и свим словенским па и несловенским народима који с нама живе.

3.Овај наш захтев хоће да помогне уједно и тежњу свих Југословена, јер је и нама искрена жеља да српска влада, удружена са Народним вјећем у Загребу, учини све да дође до остварења јединствене државе Срба, Хрвата и Словенаца, под вођством краља Петра и његове династије.

4. И зато да би ова Скупштина помогла са своје стране остварити јединствену државу свију Срба, Хрвата и Словенаца, бира два члана који ће стајати на услузи српској влади: Јашу Томића (Нови Сад) и Блашка Рајића (Суботица) и бира два члана који ће стајати на услузи Народном вјећу у Загребу: др. Јована Манојловића (Суботица) и Васу Стајића (Нови Сад).

На посебно инсистирање посланика из Сомбора, донете су и ДОПУНСКЕ ОДЛУКЕ, којима се гарантују сва права свим становницима Војводине на уважавању права сународника који ће остати ван граница земље и то:

Прва:

– Несрпским и несловенским народима, који остају у нашим границама, обезбеђује се свако право којим желе да као мањина очувају и развијају своје биће…

Друга,

односила се на формирање нових органа управе – Великог народног савета и Народне управе.

  • Банат, Бачка и Барања у границама које повуче Антантина балканска војска, проглашавају се данас 12/25.новембра 1918.г. на Народној скупштини у Новом Саду, на основу узвишеног начела народног самоопредељења, отцепљени како у државно правном тако и политичком погледу од Угарске. Због тога Народна скупштина поставља ВЕЛИКИ НАРОДНИ САВЕТ којем је извршени орган НАРОДНА УПРАВА. Народни савет чине 50 чланова изабраних из ове Народне скупштине. Народни савет доноси потребне УРЕДБЕ и НАРЕДБЕ, поставља Народну управу и врши надзор над њом…