Обележавање годишњице убиства кнеза Михајла Обреновића

И ове године 10. јуна чланови Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. су присуствовали државној церемонији и парастосу поводом 156 годишњице убиства кнеза Михајла Обреновића. У име Савеза цвеће су положиле Слободанка Беговић ВД председника ГО Савеза за Београд, Светлана Дервишевић и Божица Белоисус на гробницу кнеза Михајла у Саборној цркви у Београду. Поред министра за рад Немање Старовића венце су положили представници Министраства одбране, Војске Србије и друга удружења и грађани.

Кнез Михајло Обреновић је убијен 1868. године 29. маја постаром календару или 10. јуна по новом у приликом излета и шетње у Кошутњаку. Тако је окончана његова друга владавина Србијом.

За непуних осам година владања неразвијеном и разједињеном Србијом успео је без крви и барута да земљу ослободи последњих остатака турске војске и вазалства. Поставио је основе стајаће војске Србије, али је и у култури као просвећемо апсолутиста дао много. Тако је 1868 . дао иницијативу да се оснује Народно позориште у Београду.

Радио је на повезивању баканских народа, па је са бугарским емигрантима 14. јануара закључио „Букурештански уговор“ о заједничкој држави Срба и Бугара. Закључио је и уговоре са Грчком, Црном гором и Румунијом уговоре за заједничке акције на Балкану.

Његове замисли и тежње су се слагале са значајним личностима Срба тог времена а и са ранијим тажњама о уједињењу свих Срба. Његово пријатељство са генералом Ђорђем Стратимировићем је засигурно имало утицај на сагласне погледе о уједињењу свих Срба и стварању заједничке српске државе. Као ни данас та тежља Срба за уједињењем и заједничком државом је и тада имала моћне противнике у најјачим државама Европе. Оно шта је успело да се створи уједињена Италија, Србима није било могуће. Везе Вожда Ђорђа Стратимировића и Гарибалдија доказују сличну тежњу српског великог ратника и од њега схваћену потребу српског народа. И његов рођак митрополит Стефан Стратимировић је показивао тежњу и предузимао озбиљне кораке у том правцу, али су противници били сувише јаки.

Атентат на кнеза Михајла зе приказан као дело неколико завереника, браће Радовановић из освете за утамниченог рођака. Као наручилац је оптужен и суђен у Аустроугарској бивши кнез Србије Александар Карађорђевић, али је и он и остали оптужени ослобођен услед недостатка доказа. Биће занимљиво када се појаве документи из тог времена, увид у аустријске и британске архиве, чији је интерсе био да се кнез Михајло, способан, образован и вешт дипломата убије и тако заустави снажно напредовање тадашње Србије. Враме је пред нама. Напред храбри и без предрасуда историчари.