ПОДСЕЋАЊЕ НА ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕОГРАДА ПРЕ 81.ГОДИНУ
Пише: потпредседник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле
Као што знате, ја превасходно пишем о темама из периода БАЛКАНСКИХ и ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА, али сувише наше српске и братске руске крви је проливено на улицама, трговима, парковима и зградама нашег главног града Београда, октобра 1944. године, а да ми о томе данас не напишемо ни једну, једину реч? Мислим да би смо се исувише огрешили према свима онима, не само који су положили своје животе за слободу Београда, већ и свима који су учествовали у његовом ослобађању?
И зато желим да се на ту тему огласим, бар са основним подацима.
На данашњи датум 20.октобра 1944.год. у Другом светском рату, након 1.287 дана окупације ОСЛОБОЂЕН ЈЕ БЕОГРАД.
Борбе за ослобођење Београда трајале су од 12.до 22.октобра 1944. год. и у њима су учествовали:
Окупаторске снаге Вермахта из састава групе армија „СРБИЈА“, под командом генерала АУГУСТА ХАНСА ФЕЛБЕРА, војно-управног команданта југоистока и групе армија „СРБИЈА“, коју су сачињавале:
СЕВЕРНА ГРУПАЦИЈА под командом генерала ВИЛИЈА ШНЕКЕНБУРГЕРА јачине 20.000 војника, 40.тенкова и 170. топова и минобацача и
ЈУЖНА ГРУПАЦИЈА под командом генерала ВАЛТЕРА ШТЕТНЕРА јачине 20.000 војника, 35. тенкова и 150. топова и минобацача.
Совјетске јединице „ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ“ под командом маршала ФЈОДОРА ТОЛБУХИНА и генерала ВЛАДИМИРА ЖДАНОВА, које су сачињавале:
4. (четврти) моторизовани корпус и делови 64. и 75. стрељачког корпуса јачине 25.000 војника, 160. тенкова и 336. топова и минобацача и
ПРВА АРМИЈА Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) под командом генерал-лајтанта ПЕКЕ ДАПЧЕВИЋА, јачине 32.000 војника.
Јединице ВЕРМАХТА одсудном и жестоком одбраном бранили су град или како су га звали „ТВРЂАВУ БЕОГРАД“. А за одбрану су се спремали дуго јер су у граду изградили посебна упоришта у подземним лагумима, канализацији и са бункерима на:
Калемегдану, Тргу републике, Теразијама, Немањиној, Савском тргу, Железничкој станици, палати „Албанија“, зградама министарства у Кнеза Милоша, Немањиној и бројним другим упориштима.
А посебна упоришта била су распоређена и формирана и на:
Чукарици, Жаркову, Кошутњаку, Раковици, Топчидеру, Бањичком вису, Коњарнику, Врачару…
Сва та упоришта представљала су тзв. УНУТРАШЊИ ПРСТЕН одбране, а први СПОЉАШНИ ПРСТЕН ОДБРАНЕ протезао се линијом МАКИШ – АВАЛА – РИТОПЕК.
- Током борби погинуло је:
- 2953 „Партизана“ војника НОВЈ,
- 960 Совјетских војника „Црвеноармејаца“,
- и око 15.000 немачких војника „Вермахта“ а око 9.000 је заробљено.
Окупаторске немачке снаге су се повукле преко Саве и савског моста на сремску страну, али пошто нису успеле (захваљујући превасходно старом искусном минеру из Балканских ратова, учитељу у пензији Миладину Зарићу) да сруше САВСКИ МОСТ, јединице ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ и НОВЈ наставили су гоњење непријатеља, што је за последицу имало, немогућност формирања немачке линије одбране близу Београда и у домету артиљеријских оруђа, већ доста удаљено од Београда дубоко у Срему.
Вечна СЛАВА, ХВАЛА, СЕЋАЊЕ и мир напаћеним душама свим ОСЛОБОДИОЦИМА, који су дали своје животе за СЛОБОДУ нашег главног града – БЕОГРАДА.