О ДАНУ КАДА СЕ НАД „БЕЛОМ КУЋОМ“ ВИЈОРИЛА ЗАСТАВА СРБИЈЕ

Пише: потпредседник Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле

Честити ПОТОМЦИ наших славних ПРЕДАКА.

Већину нас Срба, сваке године 28.јул асоцира и подсећа на опште познати догађај ОБЈАВЕ РАТА од стране АУСТРОУГАРСКЕ монархије краљевини СРБИЈИ од 28. јула 1914.год.
Међутим, још по једном, али далеко мање познатом догађају интересантан је и врло ЗНАЧАЈАН за ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ 28.јул, само не из 1914. већ четири године касније 1918. године и као такав неизоставно треба да се памти.

Ево кратког подсећања на тај историјски датум од пре 108.година или прецизније 28. јул 1918. године.

Тада је у САД обележен „СРПСКИ ДАН“ и први пут се СРПСКА ЗАСТАВА ЗАВИЈОРИЛА НА „БЕЛОЈ КУЋИ“.

Напомињем, да су се наравно поред америчке, једино СРПСКА и француска застава вијориле на „Белој кући“. Француска на 131.годишњицу пада Бастије 14.јула 1920. Србији је одата и указана посебна ПОЧАСТ ЗА ЊЕН ДОПРИНОС У „ВЕЛИКОМ РАТУ“ и ОГРОМНЕ ЖРТВЕ КОЈЕ ЈЕ ПОДНЕЛА.
Амерички председник Вудро Вилсон и државни секретар Роберт Ленсинг, изразили су тада посебно поштовање ПРЕМА БОРБИ СРПСКОГ НАРОДА, а српска тробојка подигнута је на „Белу кућу“ као и на све зграде јавних институција у Вашингтону.

Амерички председник Вилсон тог 28.јула 1918. године, на четврту годишњицу објаве рата Аустроугарске Краљевини Србији, издао је САОПШТЕЊ о томе америчком народу, које је читано у црквама широм Америке и објављено у скоро свим утицајним дневним новинама.
Ленсинг је тада између осталог рекао, да је:

„…ХРАБРИ СРПСКИ НАРОД „ЖРТВОВАО СВЕ ЗА СЛОБОДУ И НЕЗАВИСНОСТ“.

Идеја за обележавање „СРПСКОГ ДАНА“ потекла је од нашег тадашњег посланика у САД-а ЉУБОМИРА МИХАИЛОВИЋА (сачувано писмо које је 1.јуна 1918. године упутио другом помоћнику државног секретара Филипсу) у којем је појаснио да је:

„28.ЈУЛ ДАТУМ КАДА СУ ЦЕНТРАЛНЕ СИЛЕ ПРОГЛАСИЛЕ РАТ ЦИВИЛИЗОВАНОМ СВЕТУ“.

Филипс му је након само 5.дана одговорио, да је председник Вудро Вилсон импресиониран предлогом везаним за 28.јул, а
Михаиловић је о томе одмах обавестио нашу владу у Грчкој на Крфу.

Несумњиво је, да је за доношење овако важне одлуке и став америчког председника према Србији сугурно имало и познанство нашег великог СРПСКОГ научника МИХАИЛА ПУПИНА (који му је био лични пријатељ) и у то време научник светског гласа на чувеном америчком Колумбија универзитету.

Треба свакако напоменути и да су од почетка Великог рата бројни грађани САД показивали своју наклоност и симпатије према српском народу и у периоду од 1914 до 1916.године заједно са америчком владом упутили огромну финансијску помоћ и хиљаде и хиљаде тона хуманитарне помоћи Србији и српском народу (превасходно за храну, семена за сетву, пољопривредна оруђа, лекове против тифуса, као и помоћ у транспорту и храни за избеглице).

На крају желим да додам и оно што никада не смемо да заборавимо, а то је и велика и несебична помоћ америчких лекара и медицинских сестара који су како у оквиру међународних медицинских мисија Црвеног крста али и лично долазили да лече болесне и рањене у нашој отаџбини Србији. Међу првима су формирали и имали своју медицинску мисију у Србији. Већ 13.септембра 1914. године упутили су у Србију савремено опремљену пољску болницу под управом др.ЕДВАРДА ГРЕЈА са 12. лекара, 3. хирурга, 23. медиц. сестре и болничарке, главну сестру МЕРИ ГЛЕДВИН, као и већом количином лекова и санитетског материјала. У Београд су стигли и почели са радом одмах 29.новембра 1914.године на Врачару у саставу војне болнице.

С обзиром да је ово посебна и широка тема, ко жели да се о њој и уопште медиц. мисијама информише шире, препоручујем књигу ПЕГАВИ ТИФУС У СРБИЈИ 1914 – 1915. аутора ИСИДОРА ЂУКОВИЋА а коју је наш САВЕЗ ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1912-1920. издао 2006.године.