РАТНИМ ХЕРОИНАМА

Пуковник Љубомир Марковић

Најлепше лице Србије,
то су њене херојине,
најдраже пороте историје,
о одбрани Отаџбине.

Херојина Петровић Надежда,
добровољац-болничарка,
синоним уметности и победа,
наших бесмртних предака.

Милунка Савић херојина,
јунак „гвозденога пука“,
вечно захвална Отаџбина,
понос синова и унука.

Чакаревић Љубица учитељица,
прође Силе и Харибде,
на Солунском фронту светла лица,
непријатеље Србије застиде.

А Ленка Пјевић комита,
хероина са Таре и Златибора,
као да и данас пита,
имали ишта горе од терора?

Комита Перуновић Милосава,
познатија као Бакаруша,
од Никшића глава на Чакору слава,
још је Војводина и Косово слуша.

Филантроп Лозанић Јелена,
душа која за Отаџбину живи,
оста пример човек-жена,
којој се искрено Србија диви.

Ове бесмртне херојине,
вечно красе Србије лице,
највеће врлине Отаџбине,
и бисери наше повеснице.

П.С.Ратови у којима поред војника и старешина редовне војске учествују жене, деца и старци, су увек одбранбени, ослободилачки и праведни ратови, који се као по закону завршавају победом над оном војском која води освајачке и неправедне ратове и морају бити поражени, зато што се одвоје од свога народа из кога не могу да црпе снагу. Са ликовима и делима славних српских херојина, Надеждом Петровић, академским сликаром и добровољцем-болничарком Милунком Савић, јунаком „гвозденог пука“, учитељицом из Биоске код Ужица Љубицом Чакаревић, комитом са Таре код Бајине Баште Ленком Пјевић, комитом Милосавом Перуновић од Никшића рођаком гуслара Перуновића и Јеленом Лозанић која је са мужем веома допринела у прибављању помоћи Српској војсци и народу, аутор песме пожели да им се као потомак и председник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920.године, одужи али и да песмом улепша лик и дело, јер су то заиста заслужиле.